МИОНИЦА НА РАСКРШЋУ ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ: Историја места кроз векове, њена природна богатства, значај и култура (ФОТО/ВИДЕО)
Разгледнице из Мионице нуде у себи раскошне контуре једног места надомак Ваљева са заводљивим пејзажима, природним благом и лепотама овог краја, представљајући их као мир за душу и благо за очи. На мионичкој разгледници на самом врху су њена историја, наслеђе, култура, а тако и људи који живе ту.
Мионица, место које је на раскршћу прошлости и будућности, спомиње се још у 15. веку, међутим тек 1. јануара 1895. године проглашена је за варош.
Како је растао њен економски значај, тако је и Мионица полако добијала обрисе вароши, а проглашењем краља Александра Обреновића, израстање Мионице озаничено је у насеље градског типа.
На 70-ак километара од престонице и свега 20 километара од Ваљева, налази се овај бисер Западне Србије. Кроз њу тече река Рибница, која се простире од огранака Маљена и Сувобора на северу па све до десне обале Колубаре.
На територији мионичког краја има укупно 36 насељених места, у којима живи око 17.500 становника, док у самој варошици, која уједно представља културни, политички и привредни центар општине, живи више од 3.000 становника.
Мионица се територијално граничи са општинама Љиг, Лајковац, Ваљево, Горњи Милановац и Пожега.
Мионица - чувар наслеђа
Мионички крај никада није био довољно археолошки истражен, ипак, поседујемо доста података о материјалним траговима из старих епоха људске прошлости. Село Брежђе, надомак Мионице, најбољи је доказ за то, представљајући откриће Шалитрене или Велике пећине, у клисури реке Рибнице. Управо ту су откривени најстарији трагови људског трајања на подручју западне Србије.
Оно што је занимљиво према предању јесте да се Мионица неко време у средњем веку звала Тувари, а да је кнез Лазар, задивљен лепотом овог места, насеље назвао Мали Срем. Име Мионица долази заједно са досељеником Живком из ужичке Мионице, који је пренео име свог родног села преко Маљена у Колубару.
Како расте њен значај, тако расте и Мионица
Први становници овог места биле су занатлије, угоститељи и трговци, временом градећи место, уложено је много труда, па тако је Мионица, поред Ваљева, постала економски и политички центар горње Колубаре.
Природна блага и лепоте мионичког краја
Права богатства мионичког краја огледају се у термоминералним изворима, најпознатији се налазе управо у Бањи Врујци, као и у оквиру Спортско-рекреативног центра "Мионица". Спортско-рекреативни центар "Мионица" налази се у Селу Мионица, четири километра од саме вароши. Центар се може похвалити поседовањем извора лековите воде, познатим под именом "Бања Лепеница", назван тако по истоименој реци која протиче кроз село.
У долини реке Топлице, која је према легенди добила име по косовском јунаку Милану Топлици, налази се најпознатија и најпосећенија туристичка дестинација на простору општине Мионица, Бања Врујци са свим својим лековитим својствима воде и блата.
Природна блага мионичког краја с разлогом носе епитет бисера западне Србије, па тако у овом крају можете уживати у свим благодетима које нуди. Бања Врујци, бања Лепеница, кућа Живојина Мишића, Спомен парк Рибница, цркве и манастири су само нека од места које улепшавају ову варошицу. А поред раскоша и умирујућих пејзажа, овај крај је познат и по најбољој шљивовици и гостопримству њених суграђана.
Пројекат је финансиран из буџета општине Мионица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
