МИОНИЧКИ КРАЈ ЧУВА ХЕРОЈСКО НАСЛЕЂЕ НАШЕГ ВЕЛИКОГ ВОЈВОДЕ: Отварамо врата родне куће Живојина Мишића - иза себе оставио часно име и још понешто (ФОТО)
Разгледнице из Мионице нуде у себи раскошне контуре једног места надомак Ваљева са заводљивим пејзажима, природним благом и лепотама овог краја, представљајући их као мир за душу и благо за очи. На мионичкој разгледници на самом врху су њена историја, наслеђе, култура, а тако и људи који живе ту.
Политичке промене у много чему су утицале на развој Мионице, најпре у 20. веку, при чему се ово место нашло у средиште ратова који су вођени у прошлом веку.
Ослободилачки рат који је трајао од 1914. до 1918. године на сам врх наметнуо је човека који је светом пронео славу мионичког краја.
Војвода Живојин Мишић, Мионичанин који је преузео команду над Првом армијом, кренуо је у победоносну Колубарску битку, а у знак сећања, Мионица је свом великом војводи подигла споменик.
Музеј-кућа Живојина Мишића
Родна кућа војводе Живојина Мишића, једног од најзначајнијих војних заповедника Српске војске у Првом светском рату, налази се у мионичком селу Струганик. Због своје историјске вредности представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Први део куће је етнографска поставка, где се види како је живела породица у то време. Други део је историјско-биографска поставка живота и рада Живојина Мишића богата фотографијама, документима, ратним одликовања и признањима. Домаћин ове куће која је од историјске вредности и значаја за сваког Србина је управо војводин потомак Миодраг Мишић који се поносом приповеда о животу и подвизима свог чувеног претка.
Велики је познавалац лика и дела славног претка.
Старе фотографије, одликовања и ствари Живојина Мишића очуване су пажљиво, о чему сведочи чињеница да и дан данас дух овог Мионичанина бди над судбином вароши.
"Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред"
Војвода Живојин Мишић био је комадант Прве српске армије на Колубари где се и прославио. Трећег дана по завршетку Колубарске битке, добио је највише признање - чин Војводе. Био је ађутант краљ Александра Обреновића, начелник победоносно-солунске офанзиве и први начелник генералштаба војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Учествовао је у ратовима од 1876. до 1918. године, три пута је пензионизан и поново враћен у службу када је то требало отаџбини и народу.
Био је ожењен Немицом Лузјом, имао је три сина и три ћерке, али му нису преживели мушки потомци. У зору, 20. јануара 1921. године, окупио је децу око себе и рекао "Не остављам вам никакво богатство сем свог часног имена са којим ћете да се поносите кроз живот". Тражио је да му огрну војничку блузу коју је носио 47 година у 6 ратова и умро.
Препознат таленат код Мишића, отворио му је врата војне школе, тако је слат и у Аустроугарску да се дошколује, а у време краља Милана радио је као наставник на Војној академији.
"Живот је дуга и тешка борба. Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред", била је девиза која га је пратила кроз живот... Иако је други део познатији, прва реченица пароле војводе Живојина Мишића, укратко описује његов живот.
Ова реченица већ годинама прекрива рушевине зграде Генералштаба, оштећене 1999. током НАТО бомбардовања тадашње Југославије.
Пројекат је финансиран из буџета општине Мионица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
