МИРИС СРПСКОГ РОШТИЉА ШИРИ СЕ ШАНГАЈЕМ: Владимир из Београда одушевио Кинезе "Yu-go" пљескавицама
Рачунали су, каже, да ће, ако продају 35 пљескавица дневно, а радили су у почетку само три дана недељно, покрити трошкове.
Владимир Милошевић (37) из Београда са супругом живи и ради у Шангају, а у слободно време ужива у српском роштиљу у свом ресторану.
ТЕМПЕРАТУРЕ У СРБИЈИ ИСПОД НУЛЕ: Пред нама ЛЕДЕНИ ДАНИ, познато какво нас време очекује до краја недеље
НОВОСАЂАНКА ОТИШЛА ДО ПРОДАВНИЦЕ, ПА НЕСТАЛА! Телефон јој искључен - сестра близнакиња очајна (ФОТО)
"ИМАМО УВЕЋАЊЕ ОД 300 ОДСТО" Корона експлодирала у овом српском граду - ситуација алармантна
У срцу тог кинеског мегаграда миришу пљескавице, ћевапи и остале ђаконије од меса, а у њима уживају и Кинези, који стрпљиво чекају у реду за свој оброк. Кад је Владимир 2015. године отишао у Шангај у посету свастици, није ни слутио којим ће путем кренути.
Најпре су он и супруга добили пословну понуду која се не одбија, а потом га је гурманска носталгија, ненадано, додатно упослила, па је данас један од власника јединственог ресторана "Yu-go Грил".
Носталгија за српском храном
- Прошле године пио сам кафу с пријатељем Николом Урошевићем, стоматологом такође из Београда - прича Владимир.
- Онако успут, рекао сам му како бих у сласт појео једну пљескавицу, а он је додао: "А ја ћевапе!" Због короне нисмо дуго долазили у Србију, појавила се носталгија и за кућом и за храном. На то му је Никола, како каже, одмах предложио да праве пљескавице, а Владимир му је са осмехом одговорио: "Ти си луд." Ипак, идеја му се допала. Одмах су позвали још двојицу пријатеља, Николу Ромића из Београда и Влатка Митошева из Македоније, који су прихватили идеју.
- Близу свог стана видео сам локалчић који је буквално био само "прозор", површине око три квадрата. Отишао сам једне вечери код менаџера и питао га да нам га изда. Човек се сложио јер му посао није ишао баш најбоље. Истог тренутка сам позвао пријатеље, дошли су, и нас четворица смо једва стали у тај простор, али то је било то, потписали смо уговор - прича Владимир.
Радетова кафанска искуства
То, ипак, није био почетак њихове шангајске бајке. Купили су роштиљ, ћумур и машину за млевење меса, која се, како уз осмех прича саговорник, сломила одмах. Уз то, нико од њих није умео да направи пљескавицу какву су прижељкивали да поједу.
- Позвали смо Радисава Радета Аризановића из Ниша, који је имао искуства с кафаном, и поставили га за шефа. Од његовог доласка, наредна четири месеца, сваки трећи дан смо правили пљескавице, испробавали разне рецепте, с разним зачинима. Негде крајем априла добили смо жељени укус. Сви смо били одушевљени и тада смо одлучили да продамо свој производ - прича Владимир.
Рачунали су, каже, да ће, ако продају 35 пљескавица дневно, а радили су у почетку само три дана недељно, покрити трошкове, и то им је било у реду за почетак. На отварању локала појавило се више од 100 људи из целе бивше Југославије, а било је и Кинеза, који су сада већ постали редовне муштерије.
- Испред локала је стално била гужва, продавали смо све што смо припремили. Тако смо почели да размишљамо о проширењу простора, тако да направимо место где може и да се седне и поједе неки од специјалитета са роштиља. У међувремену смо набавили вињак, али и ракију из Србије. Сада у том већем простору продамо више од 100 оброка дневно - задовољно прича Владимир.
У шали каже да је њихова пословна предност што Кинези обожавају све што има везе с Југославијом.
Кинези воле Србију
- Чим се она помене, сви као по правилу изговарају: "Валтер брани Сарајево", па нам није било тешко да придобијемо и њих за муштерије - искрен је наш саговорник.
Ови млади пословни људи кажу да имају своја занимања, да се друже без обзира на то ко је из које бивше југословенске републике, и ни у једном тренутку нису, тврди, размишљали да спремање пљескавица може бити бизнис, али испоставило се да је идеја више него добра.
- О имену није било много полемике. Нисмо желели да издвајамо ништа посебно, али све нас у Шангају веже једна земља, некадашња Југославија. Зато је то "Yu" moralo да се нађе у имену, иако "југо" наше људе највише асоцира на аутомобил. У нашем случају, то је и игра речима. Први локал смо назвали "Yu-go" sa циљем да се људи послуже и оду, што је "го" на енглеском, па одатле и "Yu-go" – објашњава наш саговорник.
