МИШЉЕЊЕ ГРАЂАНА, ВЕЋИНА ЖЕЛИ ПУТ КА ЕУ, КОРОНА ТЕК НА ДЕВЕТОМ МЕСТУ: Истраживања показала - највећи проблеми Србије
Ово истраживање јавног мњења спроведено је од 3. до 13. августа
Већина грађана Србије мисли да се земља креће у добром правцу, за улазак у Европску унију гласало би 52,8 одсто грађана, а епидемија корона вируса је тек на деветом месту ствари које највише брину грађане, показују, између осталог, резултати августовског истраживања Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе.
КАО ПУШТЕНИ СА ЛАНЦА - ЛОМЕ КЛУПЕ, ИСКАЧУ КРОЗ ПРОЗОР, СВАЂАЈУ СЕ: Ученици се јавно хвале вандализмом из школског живота
НАЈНОВИЈИ КОРОНА ПОДАЦИ: Велики број новозаражених, преминуло 42 људи - све више пацијената на респираторима
ФЕЈСБУК ОБЈАВА ДР КОНА ДИГЛА СРБИЈУ НА НОГЕ! "Епидемија је 2018. године у нашој земљи однела 15 живота" (ФОТО)
Ово истраживање јавног мњења спроведено је од 3. до 13. августа, а обухватило је 1.166 пунолетних грађана са територије Републике Србије изузимајући Косово и Метохију.
Анкета је показала да је безмало 60 одсто грађана заинтересовано за политичка збивања у земљи, док њих 18,7 одсто политика уопште не занима. Истовремено, са "углавном сам незаинтересован" одговара још 22 одсто испитаних.
Да је демократија најбољи облик владавине мисли мање од половине, 42,8 одсто, док чак 27 процената сматра да "у одређеним околностима", ауторитативни режим, односно чврста рука, може бити бољи од демократије. Скоро трећина испитаних рекла је да су за људе као што су они "сви режими исти".
Натполовична већина, 51,6 одсто, сматра да се Србија генерално креће у добром правцу и то је за 2,2 процента више него у априлу ове године, а скоро 12 одсто више него 2019. године. Да идемо у лошем правцу мисли 36,4 процената грађана, а то је четири одсто мање него у априлу.
У складу са тим су и мишљења људи какво ће бити стање економије у Србији за годину дана. Највише грађана, 36,6 одсто, мисли да ће бити приближно исто као сада, да ће бити мало боље мисли 22,5, а много боље чак 13 одсто испитаника. Да ће бити мало лошије мисли 12,5, а много лошије 15,3 одсто.
Што се тиче односа грађана према уласку Србије у Европку унију, да се сутра одржава референдум о чланству, за би било 52,8 одсто, што је 3,5 одсто мање него у априлу. Самим тим порастао је евроскептицизам, који се са 43,8 скочио на 47,1 одсто.
Интересанти су одговори људи на питање колико вас брину следеће ствари? Ту долазимо до закључка да је епидемија корона вируса тек на деветом месту највећих проблема, а као важнију ствар грађани виде економску ситуацију изазвану пандемијом, него саму пандемију.
Највећи проблеми Србије, према мишљењу грађана, су очекивано економски, незапосленост и отпуштања и низак животни стандард, односно сиромаштво, са нешто више од 80 одсто гласова. Близу је и одлазак младих стручњака у иностранство, 74,5 одсто, а као нешто мање проблеме грађани виде загађеност ваздуха (67,7%), организовани криминал (67,4%) и статус Косова и Метохије (67,2%), после чега следи боравак миграната у Србији (66,4%).
Два питања била су у вези са вакцинацијом. Прво "како оцењујете процес вакцинације у Србији", донео је 69,8% позитивних одговора и мање од трећине негативних.
Да су се они сами вакцинисали рекло је 48 одсто испитаних, док још 8,3% каже да ће се сигирно цепити против вируса корона. Да не жели да се вакцинише и да је у то сигурно, рекло је 21,7 одсто грађана, док је њих 17,7 одсто још неодлучно. Дакле, Србија може да рачуна на још максимално 26 одсто грађана који ће се вакцинисати и то у случају када би то урадили сви неодлучни, што је тешко оствариво.
Коментаришући ове резултате, Душан Миленковић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе каже да су њему индикативни ставово око заинтересованости грађана око заинтерсованости за политичка збивања.
- Став "За људе као што сам ја, сви режими су исти" изразило је више од 30 одсто, што је опасна цифра и последица разочарења у демократеске процесе након 2000. године - истиче Миленковић.
Што се тиче процеса вакцинације, он каже да су ти резултати очекивани јер је корона у одмаклој фази а грађани су у позицији да размишљају унапред.
- Видимо промену у смислу да има већег незадовољства око вакцинације, јер има проблема са dostizannjem 70 одсто цепљених грађана, што је био зацртани циљ - напомиње Миленковић.
Када је у питању однос грађана ка уласку у ЕУ, увек је натполовична већина за улазак у ЕУ, али сада је важно да је забележен благи пад оних који су за, а пораст оних који су против.
- То је много већи проблем, јер је то индикатор пожељности уласка у ЕУ за наше грађане. Противљење је доста чврст став, и зато је важан пораст тих који су против уласка у ЕУ - закључује Миленковић.