ОГЛАСИЛА СЕ ДОКТОРКА ИЗ "БЕЖАНИЈСКЕ КОСЕ": У овом таласу много младих на респираторима, занемарују се битни симптоми
Уопште нема старије популације на механичкој вентилацији. Има доста младих људи који су занемаривали симптоме са високом температуром и онда су због погоршања завршили на вентилатору.
- У трећем таласу су најозбиљније клиничке слике, врло брзо се развијају упале плућа и врло су брза погоршања. Кад нам пацијент дође с пнеумонијом у закаснелом стадијуму, све је ближе механичкој вентилацији. На респираторима су нам листом млађи људи, који су били здрави пре короне. Сви капацитети су нам попуњени, имамо око 300 пацијената и буквално се чека да се неко отпусти да бисмо могли да примимо нове људе - каже анестезиолог ass. др Марија Миленковић, координаторка ковид болнице Бежанијска коса, која у регуларним околностима ради у Ургентном центру.
КОЈА МЕСТА ПРЕДСТАВЉАЈУ НАЈВЕЋУ ПРЕТЊУ? Нека од њих не можете да избегнете, а највеће су шансе да се заразите
"ЛЕКАРИ СУ ХЕРОЈИ!": Иван је после 11 дана проведених у Арени поделио своје искуство о лечењу (ФОТО)
СВЕ КОРОНА МЕРЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: Прочитајте шта је ОБАВЕЗА, а шта препорука и када креће КАЖЊАВАЊЕ
Каква је тачна старосна структура пацијената на респиратору?
- Уопште нема старије популације, углавном су то пацијенти старости од 45 до 65 година. Наравно, има и понеки баш стар пацијент, али то су углавном они који су ту дошли из болнице, после неке операције, где им је и откривена корона. Али има доста младих који су занемаривали своје симптоме с високом температуром и онда су због погоршања завршили на механичкој вентилацији, са високим скором виђеним на скенеру. Када већ дођу у закаснелом стадијуму пнеумоније, нема им много помоћи. Увек захтевају неки вид механичке вентилације, неинванзивне или инвазивне. Тренутно најмлађи пацијент који нам је на респиратору има око 40 година, а најстарији нам је од 86.
Она каже да је апсолутно тачно да на респиратору креће прогресија вируса на друге органе.
- Све чешће је то удружено са срчаним тегобама, долази до различитих облика срчаног попуштања, на шта су, после оволико искуства, кардиолози већ навикли. Ту су и тегобе повезане с гастроинтестиналним трактом, нервним системом... Кад имате пролив, повраћање, главобоље, то су већ симптоми од других органа, а отежано дисање је од плућа.
- Респиратор је машина која помаже, али ту морате да будете седирани. И онда полако почиње мултиорганска дисфункција, почињу да отказују и други органи. Отказују бубрези, пацијент завршава на дијализи и, уопште, умањена је способност целог организма да се бори и реагује - наводи она.
Она каже да сада јесу теже клиничке слике, али да имају много искуства и врло брзо препознају погоршање и на време координирају све. Она наводи да се тромбозе код пацијената углавном јављају у плућима.
- То су имунолошке тромбозе, јер се јављају у плућима, на месту где је упала. Али их не можемо назвати тромбозе у класичном смислу. Будући да имамо доста искуства, као превенцију дајемо антикоагулантну терапију. Значило нам је све ово што смо прошли с пацијентима. И немамо велики број смртних исхода, бар што се тиче Бежанијске косе, зато што се на време помаже. Бежанијска коса је уређен систем тријаже и честих обилазака пацијената, систем с полуинтензивном и интензивном негом. Кад препознате пацијента и ставите га у полуинтензивну негу, предупредите настанак компликација - објашњава докторка.
Марија Миленковић се осврнула и на начине лечења корона вируса, па је објаснила колико лек ремдесивир помаже.
- Ремдесивир се веома добро показао. Даје се у првим данима болести уколико дође до респираторног погоршања и управо зато је врло битно да се пацијенти јављају на време. Ту је и фавипиравир, претходник ремдесивира, који добијају сви који се јаве на време. Као и ремдесивир, и то је антивирусни лек и с њим имамо добро искуство. Оба се примењују уз контролу строгих медицинских индикација, а оба се дају у раној фази болести, до седмог дана. И зато понављам да је веома важно да људи дођу на време. Мислим да смо ми болница која је највише дала ремдесивира. Фавипиравир је примило више од 200 пацијената - наводи она.
Она додаје да немају поновљених случајева, већ да су већином нови пацијенти у болници.
Шта нам је корона показала?
- Корона нам је показала да ни слава, ни новац, ни моћ не значе ништа! Сви смо исти. Али и то да колико је битна улога лекара, толико је важно и да пацијенти сами себе бодре. Такође, стручност се не доводи у питање, али је значајан и присан и људски однос према пацијентима. И морам да похвалим тим лекара Бежанијске косе, ту није битно ко је које специјалности, сви раде заједно, али и медицинско и немедицинско особље. Сви они долазе и суботом, и недељом, и ништа им није тешко. На Бежанијској коси све ради ко сат и ја сам, као неко са стране, врло лепо прихваћена. Овде све можете да одрадите у болници - дијагностичке процедуре, ништа се не штеди, ради се ултразвук срца, гастроскопије, хируршке процедуре... све је стављено под црвену зону - објашњава докторка.
Миленковићева каже да јој је најтеже пало када је лечила породицу своје колегинице и пријатељице.
- Последњи најтежи моменат је када сам лечила породицу колегинице и пријатељице - родитеље и брата. Оцу се стање погоршало и завршио је у јединици интензивног лечења. Извукао се, отишао је кући, али то ми је било страшно, био је то први пут да лечим неког ко ми је близак - наводи она.
- Ми смо им једини контакт са светом и код нас се распитују за породице, шаљу поруке. Имали смо оца и сина који су се посвађали, па је отац тражио да пренесемо сину да му је жао и да је погрешио. На пулмологији сам човеку рекла да мора да се бори јер га чекају породица и супруга, а он ће: "Супруга ми је јуче умрла од короне." То је било баш тешко. Морате да бирате речи, најбитнији је тај психолошки моменат - како ћете да им саопштите неке ствари, како ћете да им приђете. Важно је да се сваком посветите, јер су у том тренутку свакоме његове тегобе и муке најтеже - каже Марија.
Докторку Марију Миленковић колеге зову "Милунка Савић", а она сама каже да је њен темперамент некада оштрији.
- Мој је темперамент такав, можда сам мало оштра, понашам се мало као војник и не гледам колико ћу да се задржим у црвеној зони. Тамо не остајем четири или шест сати, већ и више ако треба. Можда то није паметно, али ја тако радим - закључује докторка.