Александра из Бруса успела је тамо где су многи мушкарци одустали! Погледајте ПАКЛЕНУ ОБУКУ коју је прошла
Издржала обуку коју ми гледамо само на филму, траје тачно 21 дан и подразумева најтежи степен физичких и психичких искушења
Даме већ одавно крче себи пут у професијама које су некад биле резервисане само за мушкарце, и то није ништа ново, али увек јесте вест када нека од њих у томе и успе.
А управо то је пошло за руком Александри Станић (29) из Бруса, једној од две жене које су децембру прошле године преживеле један од најзахтевнијих селекционих обука за Жандармерију, најбоље опремљену и највећу полицијску борбену јединицу у Србији. У децембарској класи кандидата пријавило се укупно шест девојака. Њих четири нису прошле, али Александра јесте. Од фебруара је у овој елитној јединици МУП.
То значи да је издржала обуку коју ми смртници гледамо само на филмовима, из удобних фотеља. Траје тачно 21 дан и подразумева најтежи степен физичких и психичких искушења. Дан који траје 22 сата, пузање кроз блато, стотине склекова, чучњева и трбушњака под пуном опремом док решавате психотест тек су делић дрила који је Александра хтела да открије. Оно најтеже је, наслућујемо, задржала за себе.
Дан јој почиње у 8 ујутру, дизањем српске заставе и смотром. Овог пута је баш Александри припала та дужност, а одмах се потом поверила и да је, пролазећи све етапе дрила, раме уз раме са мушким кандидатима, увидела да бити жена није камен спотицања, већ и у неким ситуацијама и предност.
- Четири године сам била у полицијској станици на Новом Београду, али се појавио конкурс за Жандармерију и решила сам да опробам срећу. Када сам крочила у Јасеново, схватила сам да најмање треба да се поуздам у срећу, а највише у себе и жељу да успем - почиње причу о уласку у Жандармерију Александра.
ОВО СИГУРНО НИСТЕ ЗНАЛИ О СПОМЕНИКУ НА ГАЗИМЕСТАНУ: Унутрашњост крије велику тајну! (ФОТО)
Вукови харају ОВИМ СЕЛОМ У СРБИЈИ: Тероришу села и пустоше оборе! Мештани у великом страху
ХЛЕБ КОЈИ ЈЕ СРПСКУ ВОЈСКУ САЧУВАО ОД ГЛАДИ: Прави се једноставно, а онај направљен још 1912. чува се у музеју
А жеља да буде део овог одреда била је толико јака, да је, каже, само повреда могла у томе да је спречи. На памет пада да су јој, баш због тога што је дама, инструктори у неким вежбама гледали кроз прсте, али се она само нехајно насмејала на то.
- Ни говора! Инструктори су свесни да нас у стварности нико неће штедети, зато није било попуштања. Не може ни да се преприча како изгледа тај 21 дан, буквално не знате шта вас очекује. Најтежи део биле су ми казне, један дан сам за казну одрадила 1.000 трбушњака. Ипак, све те вежбе и казне науче нас да будемо као породица, да дишемо и мислимо као једно. Сада кад прођем поред Јасенова, прво будем јако поносна на себе и екипу, али ми падну на памет и модрице које сам тамо добила. Бројала сам сваку модрицу понаособ, али сам одустала када је дошла до троцифреног броја - кроз смех прича Александра.
Сваку вежбу на дрилу прати "бодрење" инструктора који дише за врат и понавља "ниси ти за ово, иди кући", "одустани", како би сломили оне најслабије, али Александри то ниједног момента није падало на памет. У себи је понављала своју мантру.
- Шапутала сам себи "ја то могу, ја то хоћу и успећу". Модрице су биле најмањи проблем. Просек спавања нам је био 2,5 сати дневно. Дани су као године, а обична радња падне тешко, свест се сузи... Брзо се сабереш јер знаш да цела група зависи од тебе. Долазили смо до тога да ствари које се реше за два минута решавамо два сата. Никада не знате када ће организам да вас изда, тело спава и тражи своје, а ви настављате даље и даље, све до граница за које нисте ни знали да носите у себи - препричава Александра.
- Напредовање у служби ми је план. Засад ми је драго што сам овде. А Специјална јединица Жандармерије? Ко зна… Нигде не пише да жене не могу да конкуришу...
Не крије задовољство док то прича, као што њихове појаве плене док са тројицом колега шета Тргом републике. На задатку су, озбиљни, али не успевају да сакрију смех када им једна од две старије госпођа на улици добаци: "Момци, како сте лепи!" Изненадила се кад је видела и Александру међу њима, зато смо је питали како је њена породица реаговала:
- Одувек сам знала да хоћу да будем "пицајац", како сам говорила за полицајца док сам била мала. Привлачила ме је униформа, војно устројство, а то ми је дошло с очеве стране, пошто су ми кум и стриц полицајци. Мама је, као свака мајка, хтела да будем принцеза, а тата да будем ратник. И ето, видите ко је превагнуо.
Жандармерија је основана 1860. године у Београду, указом кнеза Михаила, како би чувала јавни ред и мир. Данас, поверавају јој се најосетљивији послови, попут високоризичних хапшења, решавање талачких ситуација, ниједан спортски догађај не може да прође без њих. Од фебруара Александра је учествовала у сваком од њих, а како смо је питали за најтежи део, ред је био и да је питамо који је био најлепши.
- Дан када сам обукла униформу Жандармерије. Потврдила сам да је била исправна одлука да послушам жељу да помажем људима - без двоумљења одговара она.
Ушла је у мушки свет, како су је прихватили? Да ли је потегла пиштољ који носи за појасом сваки дан?
- Равноправно. Сви они врло добро знају шта значи бити на дрилу и шта значи успешно га завршити. Што се тиче пиштоља, то не смем да откривам, рећи ћу само да се руководим слоганом који се односи и на официрску сабљу: "Не вади ме без повода, не враћај ме без части".
За крај, открива нам да јој обука није донела само модрице, неспавање, нов посао, већ и љубав.
- Дечко ми је припаданик Жандармерије, упознали смо се баш на дрилу.
Какви су планови? Можда Специјалистичка јединица Жандармерије, отворена за само најспособније од њих.
- Напредовање у служби. Засад ми је драго што сам овде. А Специјална јединица Жандармерије? Ко зна… Нигде не пише да жене не могу да конкуришу.
За Жандармерију може да се пријави било која припадница МУП-а млађа од 32 године.
- Став Жандармерије је подржавање доласка жена у наше редове. Нарочито је важно да и оне буду у екипи када су неке осетљиве ситуације, попут претреса. Последњих година се све више пријављују, али ретко која прође овај захтеван дрил. Они који физички нису спремни или нису психички јаки - одустају. Упаво је у току још један дрил. Пријавило се 17 жена, али сваки дан по једна отпада, тренутно их је две, каже заменик команданта Цаковић.
Иначе, Александра није једина дама која обавља најтеже задатке у редовима МУП Србије...