За Гвоздена је бити воденичар више од посла: "Нити би он без мене млео, нити бих ја без њега јео" (ФОТО)
Гвозден Миковић са Мокре Горе звани Скуле по деди, ипак није један од тих јер он са сликом српског вампира врло често заноћи у својој виденици која меље већ дуже од два века.
Мали број Срба, поткован причама о легендарном Сави Савановићу, би смео да се усуди да заноћи у воденици поточари у нрклом мраку, само уз хук воденичког камена.
Одахнуо Милош Велики: Овако на првомајско јутро изгледа деоница која је јуче била закрчена сатима (ФОТО)
"НАШИ СМО, НЕМА ТУ ВИРУСА" Гужва и музика од јутра - како се ове године проводе празници и поштују ли се мере?! (ФОТО)
"ВИРУС НЕ МОЖЕТЕ ДА ПРЕВАРИТЕ"" Др Здравковић објаснила ШТА је најбитније у току пандемије па УПОЗОРИЛА: Корона напада све органе!
Међутим, Гвозден Миковић са Мокре Горе звани Скуле по деди, ипак није један од тих јер он са сликом српског вампира врло често заноћи у својој виденици која меље већ дуже од два века.
- Сви смо читали те приче, о томе шта се све дешавало у тадашњим воденицама. Преносиле су се са колена на колено и уливале страх, али је велико питање колико је у тим причама додато, а колико одузето. Ја лично сматрам, да је Сава Савановић српски заштитник, као што је Дракула румунски, наш је Сава, то је симбол воденице. Он живи у воденици, њему је ту место и никог не дира. Виле са њим живе, никоме не сметају, то је засебан свет - појашњава воденичар Скуле.
Било је тешко одржати воденицу у животу. Али, ова Скулова уз велики труд његових потомака се одржала. Гвозден деценијама улаже труд како би опстала и каже да се није уморио. Нема ова поточара никакав материјални значај, али у себи крије велику симболику, дух традиције и породичне вредности.
- Точак и ја смо као једно, тешко би он могао да се окреће да нисам ја навратио воду и направио погон. Нити би он без мене млео, нити бих ја без њега јео. Некад седнем ту и замислим се, као да чујем те старе људе који пуше лулу и крџу пију и говоре живот - рекао је Гвозедн.
Воденице су некада храниле на стотине гладних уста, али уједно биле и место састанка мештана околних села и својврсни информациони биро. Скуле је сачувао стари добри обичај и услуге мељаве не наплаћује, већ свако плати онолико колико може и колико мисли да треба.
- Радим лагано, не уморим се. Овде на Мокрој Гори, окружен природом и домаћим животињама је милина живети. Не буде ме аларми, не утркујем се са врменом. Устанем ујутро са женом, попијемо кафу, пустим овце, коња и магаре и све што овде радим, радим лагано, без имало напора, ако нешто не иде и не може данас, може сутра - закључује воденичар.
Иако Скуле не узима ујам, нема ћар, али берићет долази од руке и тврди да су воденице од искона жила куцавица српског народа, а снага воље кладе ваља.
