НЕВЕРОВАТНА СУДБИНА! Српски РОКЕР се ЗАМОНАШИО после пакла ДРОГЕ! Тешке ТРАГЕДИЈЕ БЛИСКИХ ЉУДИ га удаљиле од музике
Монах Арсеније Јовановић је игуман у манастиру Рибница, православни беседник и публициста. Бавио се сликарством и музиком, свирајући рокенрол, а завршио је стоматологију.
Рођен је 1960. у Београду као Александар Јовановић, а име Арсеније је добио када се замонашио, док је у свету музике био познат под псеудонимом Аца Плави. Са 29 година је живео у Бруклину, и каже да је тад, услед великих проблема са пороцима, посебно дрогом, по први пут завапио за Богом.
ПОБЕЂЕНА ЈОШ ЈЕДНА ВЕЛИКА ПОШАСТ: Проглашен крај епидемије, афричка држава је имала ОПАКО искуство с језивом ЗАРАЗОМ
СТРАХ СЕ УВУКАО У КОСТИ ГРАЂАНА: У Новој Вароши харају опасне звери, виђају их усред бела дана - сви се плаше за децу
Српске старлете и ријалити звезде које зарађују ХИЉАДЕ ЕВРА у проблему? "OnlyFans" под лупом полиције због СНИМАКА МАЛОЛЕТНИКА
2006. године, док је служио у манастиру Црна Река, објављује књигу "Бог и рокенрол" где је детаљно описао свој живот, али и живот својих пријатеља, познатих Југословена, од којих је велики број њих изгубио животну битку са наркотицима.
Бавио се ликовном уметношћу, цртањем, вајањем и скулптуром. Похађао је и нижу музичку школу за клавир. Од своје 24-те године почео је самоуко да се бави ручном израдом модне обуће, углавном чизама од змијске коже, коју је носила тадашња рок сцена у Београду.
Његова љубав према музици дошла је до изражаја у првом ангажману у рок бенду „Вија талас“ где је једно краће време био пратећи вокал. У том бенду био је са басистом Бојаном Печаром, који је касније био члан легендарне музичке групе Екатарина Велика и Мишком Плавим, данашњим познатим солистом у хармоници, а некада чланом разних познатих београдских рок бендова.
Није крио да је дубоко загазио у свет порока и наркотика са својим пријатељима. Касније је о томе јавно говорио и помагао другима да не крену тим путем који води у ништавило.
Оно што је обележило његову рану младост, али и цели живот је то да је одувек трагао за дубљим смислом живота и истине. Бавио се медитацијом и зен будизмом, док коначно на Менхетну 1989. године није открио православље, што га је спасило.
1993. године, након што се вратио из Америке, одлази на Свету Гору. Доноси одлуку да живи као монах у манастиру Свети Дечани, на Косову и Метохији, где је годину дана касније добио име Арсеније. Занимљиво је да није хтео да напусти Дечане када су снаге КФОР-а ушле на КиМ. Пошто је по струци стоматолог, помогао је повређеним цивилима током рата.
Од 2005. до 2011. године, служио је у манастиру Црна Река и у том периоду објављује књигу "Бог и Рокенрол".
Ова књига изазвала је многе полемике. Једни су га осуђивали због тога што је износио детаље, други су му на томе били захвални јер је на тај начин „спасио њихов живот“.
Монах Арсеније каже да је рокенрол од њега однео и узео људе које је највише волео у животу. Због тога је рокенрол за њега веома болна тема. Рекао је да није исто бити на бини и бити у публици. Сматра да су људи који су стварали рокенрол били гладијатори који су забављали народ, али су то платили својом крвљу. То најбоље знају они који су се са њима дружили и са њима живели у истим местима. Узимали су наркотике како би имали надахнуће за такво нешто. Сматра да је рокенрол један велики маркетинг.
Монах Арсеније данас пише песме. Држао је бројне јавне беседе и гостовао је у многим емисијама. Сматра се да је он кроз своја предавања, беседе и медије, на неки начин, осавременио црквена схватања међу младима. Он сматра да црква мора да помаже младима, да их просветли и да им пружи одговоре на одређена питања.
Нада се да љубав није изгубљена у овом свету и да она све може вратити на прави пут. Сматра да мржња долази због недостатка љубави и да нема средине.
