НА ОШТРИКУ ГЛУВИ БАРУТ УМЕСТО КРАМПА: Један од најзначајнијих српских средњовековних градова, још увек неистражен
Због окомитих литица, тврђава Оштрик је најнеприступачнији од пет средњовековних градова у општини Прибој.
Једини прилаз је са источне стране, са превоја између нововарошких села Рутоши и Челице, али на тој стази, где су у камену на успону уклесани степеници, никако да се сретну представници општина Прибој и Нова Варош, које деле Оштрик, и договоре о првом крампу археолога и новој историјској и туристичкој атракцији?!
АКЦИЈА!! = УЛТРА ЛАСТ МИНУТЕ ЦЕНЕ Хургада од 445€, Бугарска од 139€, Истанбул од 85€
НИСУ СЛУШАЛИ ДОКТОРЕ: Прво преношење вируса између ђака на Новом Београду
ДОКТОР КОН ПРВИ ПУТ ОТВОРИО ДУШУ: Причао о приватном животу, породици и популарности
Док се Оштрик не истражи, остаје питање да ли се баш овде, на пашњацима изнад села или коју десетину километара даље, у Милошевом долу, на Јадовнику, чобанин Милош Војиновић, по наговору мајке и браће Вукашина и Петрашина, прерушио у "млађано Бугарче" и незван "у сватове пође назорице" да се нађе у невољи ујаку и српском цару, како то каже епска песма "Женидба Душанова", незаобилазна у свим антологијама преткосовског циклуса.
Завичајни музеј из Прибоја ископавао је у свом атару праисторијска насеља, откривао окна рудника бакра Јармовац, обнављао манастир Мажићи и уз јавне радове враћа стари изглед тврђаве Јагат изнад града. Међутим, ни поред више апела, није успео да приволи комшије, да заједничким средствима и уз помоћ државе - освоје Оштрик. А тврђава и околина у међуречју Лима и Увца крију трагове неколико цивилизација, док је у подножју, кажу легенде и топоними, столовала знаменита српска лоза Војиновићи из 14. века, блиски сродници Немањића.
- На вису Оштрик, високом 1.283 метра, који доминира Лимском долином и котлином према Увцу, на око два хектара лако су уочљиви остаци кула и одбрамбених зидова тврђаве, подигнути на заравни затрпаног окна некадашњег вулкана - каже археолог Саво Дерикоњић, директор Музеја у Прибоју. - Овде се, у случају опасности, за сат хода склањала властела са војском, залихама хране и жита и са стоком.
Тврђава Оштрик је имала и камени базен за воду, а могла је да прима сигнале и поруке са Јагата изнад Прибоја и Ковина према Пријепољу, два најближа од девет утврђених градова, са којих се мотрило на Лимску долину.
- Двори Војиновића у Рутошима пружали су сигурност и безбедност, недалеко од важног караванског пута за Дубровник, Сарајево, Рас и Поморавље - казује Дерикоњић.
- Имали су добре природне услове за одбрану, али и економски опстанак јер су у питомој жупи, недалеко од рудника бакра Јармовац и Бање. Воду су добијали са извора Звечан - додаје он.
У ливадама и окућницама засеока Кула у селу Рутоши оцртавају се остаци бедема и подграђа, а ниже и царског пута којим су јездиле војске и властела. На заравни Тепавац, одакле се кретало на Оштрик, мештани овдашњих засеока у баштама и њивама изоравају и дан-данас камене остатке зидина, креча, сиге... То је, кажу, поуздан траг рушевина и питају се да ли од великог колача за културу њима могу да припадну мрвице, како би се откопало наслеђе.
МАНАСТИР БАЊА - МАУЗОЛЕЈ
Историјски подаци кажу да су Војиновићи господарили Хумом и жупом Дабар, а да им је манастир Светог Николе у Бањи код Прибоја, био породични маузолеј. Они су ктиторске обавезе и бригу о манастиру преузели 1349. године, неколико деценија после прве обнове. Записи на надгробним плочама, сачуваним у патосу светиње, сведоче да ту почивају челник Радан, велики челник Димитрије, велики кнез Војислав, па мајка Николе Алтомановића, последњег изданка лозе Војиновића, чије су земље биле од Конавла до Рудника.
