На Светог Николу, пре 30 година, у Хрватској је почињен злочин над СРБИМА: УБИЈЕНО је најмање њих 55
Међу убицама цивила и заробљеника, преживели мештани су препознали Здравка Паритана, Стевана Кулића, обојица из Церничке Шаговине, и Ивана Клепића из Нове Градишке.
Данас се навршава 30 година од злочина хрватских јединица над Србима у Машићкој Шаговини, у Хрватској, када је ликвидирано најмање 55 Срба, у време када православни славе Светог Николу, а за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим нити пред међународним судовима, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”.
У саопштењу се напомиње да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. припадници 108. и 121. бригаде “Збора народне гарде” (ЗНГ) и специјалци из групе “Свилени”, укупно 363 војника, извршили пешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, на обронцима Псуња.
У ВРШЦУ ПОЧЕЛА ИЗГРАДЊА ФАБРИКЕ ОД 15 МИЛИОНА ЕВРА: Чеси улажу у производњу производа од пластике
БУСТЕР ДОЗА НА СВАКИХ ЧЕТИРИ ИЛИ ПЕТ МЕСЕЦИ: Очекује се да вакцина једина спречава од тешких клиничких слика и смртних исхода
У ОПАСНОСТИ ПОЛА МИЛИОНА ЉУДИ У СРБИЈИ: Стручњаци упозоравају - ово ће бити најкритичнији период
Село је бранило око стотинак припадника Територијалне одбране из овога и суседних српских села и добровољаца из Србије. У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати, због њеног изузетног геостратешког положаја звали Машићку Шаговину, хрватске “зенге” су у току дана, захваљујући и чињеници да су браниоци са мештанима славили Светог Николу, овладали целим местом.
Тада су, према српским изворима, ликвидирали најмање 55 људи, међу којима 31 цивила и припадника Територијалне одбране из овог села, док их је неколико десетина прошло вишемесечну тортуру у хрватским казаматима. Према сведочењима преживелих логораша, “зенге” су пред собом редом палили све куће и убијали и цивиле и браниоце и након одбацивања оружја и предаје.
Према хрватским изворима, акцију је испланирао бригадир Јосип Микшић, тадашњи комадант 121 бригаде, а нападом командовао пуковник Анте Шолић, тадашњи комадант Самосталне интервентне чете при 121. бригади.
Међу убицама цивила и заробљеника, преживели мештани су препознали Здравка Паритана, Стевана Кулића, обојица из Церничке Шаговине, и Ивана Клепића из Нове Градишке.
Према налогу хрватске војске у Машићкој Шаговини је покопано 28 убијених Срба, већина под именом, а скупљали су их и сахрањивали њихови рођаци, међу којима је Цветанка Милосављевић, која је морала да сахрани и своја два сина Тихомира од 20 и Драгана од 23 године.
У појединачним ексхумацијама до 2013. године ексхумирано је и предато српској страни најмање шест посмртних остатака, уз објашњење да су “страдали у борби”.
У октобру 2013. године са ове локације ексхумирани су посмртни остаци 19 жртава, од којих је до сада 14 идентификовано. За остале жртве још се не зна ни место укопа. Село је комплетно опљачкано и спаљено, изузев Задружног дома у коме се налазила хрватска војска све до доласка војника УН. У Хрватској ова акција се котира као “једна од првих херојских битака “Домовинског рата”.
Иако су у овој акцији убијани цивили и заробљеници, категорије које су у оружаним сукобима заштићене Женевским конвенцијама, иако су позната имена особа које су испланирале и извеле ову акцију, као и непосредни починиоци убистава, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим нити пред међународним судовима, наводи се у саопштењу Веритаса.
