"НАЈБЕОГРАЂАНИН" УВЕК НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ФРОНТА: Како је говорио Предраг Марић, човек чији је одлазак потресао Србију
Јачи од невоља, али не и од короне
Корона је нанела још један тежак губитак Србији, узевши Предрага Марића, начелника Сектора за ванредне ситуације, ведрог визионара чији је мото гласио "Дајмо све од себе", а омиљена узречица: "Само напред, гурај!"
ДА ЛИ ЈЕ НА ВИДИКУ ПОПУШТАЊЕ МЕРА У СРБИЈИ? Криву смо успели да заравнимо, али четири бројке и даље ЗАБРИЊАВАЈУ
ОВО МОЖЕ САМО У СРБИЈИ: Из куће Илића "грувају" трубе два оркестра, а браћа и сестре имају један циљ (ФОТО)
ДЕВОЈКЕ СПРЕМНЕ ДА СВЕДОЧЕ: Осим Иве и Милене са Миком ће се суочити и једна малолетница!
- Бавим се катастрофама, али нисам катастрофичар, никада се не сме очајавати - говорио је Марић. - Чим уочите проблем, учините први корак ка његовом решавању, после њега други и једном ћете га сигурно решити. Онај ко само уочава проблеме, а не усуђује са да начини тај први корак, ништа неће ни решити.
Рођен је 1964. у Смедереву, где је завршио основну и средњу школу. Тренирао је кошарку и многи су веровали да ће бити спортиста. Неки су мислили да ће бити рок звезда, јер је обожавао музику и имао бенд. Када је уписао студије права у Београду очекивало се да ће постати судија или адвокат, а он је 1990, када је дипломирао, направио неочекиван избор.
ВУЧИЋ: УЧИНИО ЈЕ СВЕ ЗА СВОЈУ СРБИЈУ
Са великом тугом сам примио вест о смрти Предрага Марића, човека који је посвећено и напорно радио на безбедности наших грађана, док је у најтежим ситуацијама које су толико пута задесиле нашу земљу, увек био на првим линијама одбране наших људи и њихове имовине. У преданом обављању тешких и одговорних дужности, Предраг је био одлучан и никада се није предавао. Само овога пута се није изборио. Почивај у миру, учинио си све за своју Србију - наводи се у саучешћу председника Александра Вучића породици Марић.
Отишао је на прву линију фронта у рату са природним и техничким катастрофама, у тадашњу Противпожарну полицију.
Био је правник у Управи за заштиту од пожара, а затим у Контроли промета опасних материја.
ПРИЗНАЊА
Рођени Смедеревац Предраг Марић био је један од омиљених грађана престонице што му је 2009. и потврђено угледном наградом "Најбеограђанин". У служби је добио многа признања, међу којима је и Прва награда за остварене резултате у раду поводом Дана Министарства унутрашњих послова 2004. године. Указом председника Републике Србије је 2011. одликован је Златном медаљом за ревносну службу. Француска га је одликовала је Орденом Националног реда за посебне заслуге у рангу витеза француске државе за посебан допринос у изградњи система заштите и спасавања.
Следиле су функције начелника Одељења за инспекцијски надзор и заменика начелника Управе за заштиту од пожара. Када је 2005. постао начелник ове управе, био је и једини запослен у њој, јер су све старије колеге отишле у пензију. Тада је почео и да "гура" идеју о оснивању институције за борбу са катастрофама и за њено стварање се лавовски борио. Сан му се остварио 2008. када је и формално основан Сектор за ванредне ситуације, а он именован за начелника. Та функција није била привилегија, већ велики изазов.
- Имали смо два половна џипа, ватрогасна возила стара у просеку 30 година и ватрогасце са застарелом опремом - сећа се Бојан Гламочлија, дугогодишњи Марићев сарадник.
- Нису нам предвиђали светлу будућност јер нису познавали Пеђу. Он је био прави лидер који је давао иницијативу и слободу сарадницима, а девиза му је била: "Само напред, гурај!" Увек је био тамо где је најгоре. На почетку катастрофалних поплава 2014. дословно 72 сата није спавао и морали смо да га придржавамо јер је падао од умора. Када се опустио, скидао је чизме по два-три сата дневно, па се враћао на терен.
Озбиљност и смиреност и у најгорим ситуацијама створили су Марићу репутацију човека коме се верује, "бенседина за успаничену јавност", чак и када је саопштавао тешке вести.
- Захваљујући Пеђи Сектор за ванредне ситуације је израстао у модерну и ефикасну институцију, са обученим људством, добром опремом и возилима. Јутрос сам видео вест да је отишао, али не могу то да прихватим. Он ће, за нас који смо са њим радили, увек бити жив - потресено казује Бојан Гламочлија.
