Најкрвавији српски ДРУМ одлази у историју: За пола века ЗАВИО у ЦРНО хиљаде људи

Окончањем радова на источној траси Коридора 10, од белопаланачке Црвене реке до Банцарева и Јелашнице и пуштањем за паневропски саобраћај "обилазнице", Магистрала кроз Сићевачку клисуру, са својих 13 тунела, узаним коловозом и амбисом који омеђује Нишаву и пругу, где се протеклих деценија гинуло као на фронту, одлази у историју.

Постаје локални пут од Пирота и Паланке ка Нишу и селима с једне и друге стране клисуре.

Овај део пута кроз Србију у црно је завио многе наше породице, али и породице из Турске и Бугарске, Грчке, па и Немачке и званично је био означен као балканска црна тачка од запада ка истоку и обрнуто. Возачима се од ове седам километара дуге деонице с правом дизала коса на глави оног момента када на њу наиђу, јер се никад не зна ко вози у сусрет, а ко иза. Места за "ескивирање" судара нема, јер је доле амбис, а горе су стене с којих вребају одрони.

Највеће гужве овде настају током сезоне годишњих одмора или око божићних празника кад свакодневно протутњи по неколико десетина хиљада аутомобила.

У страху су велике очи, каже народна пословица, па нико од моторизовних путника и не примети да пролази кроз прелепи парк природе. На опасност саобраћајнице, која је званично пуштена 1964. године и реконструисана 2006, упозоравају и полицијски подаци.

Према тим подацима, само у периоду од 2014. до 2016. године овде се десило 50 саобраћајних несрећа у којима је учествовало 60 путничких, 20 теретних возила, пет аутобуса и по два трактора и мотоцикла.

Толико помињана деоница између Пирота и Ниша добро је позната возачима из овог краја, а међу њима је и Зоран Панајотовић, из Пирота, који је годинама возио аутобус:

- Из праксе знам да је најопасније кренути у претицање колоне кроз клисуру. Гинуле су читаве породице. Посебно је опасна ноћна вожња, односно умор који савлада возача док мотор једнолично ради.