НАЈМОНСТРУОЗНИЈА ЉУБАВНА ПРИЧА: Калинић се представио као Борис, а била је ФАМ ФАТАЛ за њега! (ФОТО)
У време владавине земунског клана одрубљивање главе конкурента, брачни трансфери од једног до другог моћнијег криминалца, биле су најнормалније ствари за жене удате за мафију.
Најмонстрознија љубавна прича српског подземља одиграла је у Загребу, а њен главни актер био је Сретко Калинић, одбегли земунац по надимку Звер, кога је пратио глас најсуровијег убице.
Калинић се заљубио у жену свог заштитника Цевтка Симића и кума Луке Бојовића, Ану.
Ушли су у тајну љубавну везу, а Калинић је онда одлучио да се ослободи конкурента. Симића је убио хицем у главу, а његово тело је затим раскомадао и бацио у језеро Јару. После хапшења, на суду је негирао везу са Аном, али је она то јавно признала.
На једном од сведочења открила је да је била у љубавној вези са Сретком Калинићем (39), кога је оптужила да је у марту 2010. убио њеног супруга!
Хладнокрвна ЗВЕР
У напетом суочењу са Калинићем, који је означен као главни егзекутор „земунаца“, плачући је викала: „Где је мој муж?!“, на шта јој је Калинић одговарао: „Нисам ти га ја убио“, и уз циничан осмех говорио да је њено сведочење „гнусна лаж“.
Лука нам је спасио брак
- Лука Бојовић је с мојим супругом Цветком био близак пријатељ, толико близак да нам је био кум на венчању. Кад су између Цветка и мене почели брачни проблеми, Лука се трудио да нам помогне и можда је имао највеће заслуге што сам на крају одлучила да не оставим Цветка и не одем код Сретка Калинића, испричала је тада Ана Симић пред судијама.
Детаљно је описала њену романсу са Калинићем, која је, како је рекла, трајала од октобра 2007. до ликвидације њеног супруга, чији су делови тела почетком марта 2010. нађени у језеру Јарун у Загребу. Калинића је упознала у фебруару 2006. у Загребу, где је била са Симићем, с којим се венчала у септембру исте године.
Није знала да је Калинић лице с потернице која је за њим расписана после убиства премијера Зорана Ђинђића јер је, како је рекла, изменио лични опис да га ни „рођена мајка не би препознала“.
-Мој супруг ме је упознао са својим пријатељем кога је представио као Бориса Филиповића. Њих двојица су се често виђали и рекла бих да су били блиски, рекла је Симићева и додала да се Калинић распитивао о Бојовићу и желео да га упозна, али да Цветко то није хтео.
-Бориса сам опет срела у октобру 2007. У том тренутку сам се осећала запостављена као жена и, нажалост, поруке тог човека су ми пријале. Постали смо блиски. Почео је да помиње децу и брак, како би био бољи отац мом детету него што је то био Цветко. Последњи пут смо се видели 15. маја 2009, а комуникација имејлом трајала је до марта 2010, рекла је на тадашњем сведочењу Симићева и додала да је последњи пут са супругом разговарала 14. фебруара 2010, када је био у Загребу, и да је у јуну исте године схватила да га је Калинић можда убио када је у медијима видела његову слику и схватила да јој се није представио правим именом.
-Имао је изразито дугу косу, дугу браду, био је увек спортски обучен и носио је црну тобрицу. Није личио на човека са потернице, испричала је на тадашњем сведочењу удовица Цветка Симића.
По завршетку саслушања Симићеве, заменик тужиоца за организовани криминал Јовица Јовановић оценио је да је њен исказ инструисан да поткрепи одређене тезе одбране.
