НАЈТУЖНИЈА УСКРШЊА ПРИЧА! Мушкарац из Куршумлије расплакао све: Моја мајка нема коме да пружи црвено јаје
Сузе саме падају низ лице после овакве приче...
Д. М. је Србин из Куршумлије који је Немачку одабрао за нови дом. Као и сви, и он је постао носталгичан уочи празника, па је написао писмо посвећено усамљеној мајци.
О том писму прича се уназад годинама.
ЧУДО НА ВАСКРС: Икона Василија Острошког пала са зида током земљотреса, лик свеца остао неоштећен
ТРАДИЦИЈА И ОБИЧАЈИ ЗА ВАСКРС: Узмите црвено јаје и њиме дотакните дете - ево зашто је то јако важно
ЗЕМЉОТРЕС УОЧИ ВАСКРСА? Ово је библијско значење потреса на најтужнији дан у хришћанству
Препричава се како би се знало како је људима који су на раду у иностранству, али и како је онима који их овде жељно ишчекују.
Његово писмо преносимо вам у целости.
- Одрастао сам човек, имам велику децу, а од јутрос ми сузе саме падају низ лице. Кријем се од укућана, срамота ме, покушавам да мислим на нешто лепо, али не вреди.
- Данас је Велики петак. Присећам се детињства и наше мале куће на планини код Куршумлије. Мајка је увек после ручка фарбала јаја у луковини. Сестре су јој помагале а ми, дечаци, смо јурцали напољу. У недељу, на Васкрс, мајка би сваком од нас дала по једно јаје. Били су то, некако, свечани тренуци. Има нас осморо, четири брата и четири сестре. Расули смо се по свету и ретко се виђамо. Сви имамо своју децу, и унуке. У селу живи само мајка, отац је одавно умро. Нема ни комшија више. Пусто! - пише у писму и наставља:
- Сигуран сам да мајка баш у овом тренутку фарба јаја. И то за свако своје дете, снају, зета, и свако унуче. Остарелим рукама са великом нежношћу свако јаје благосиља: За Славољуба, за Драгицу, за Милицу, За Драгутина... За Сару, Иву, Јану, за Душана... Никог неће да заборави, свако име изговара нежно као да нас милује по глави, као некад. Поређаће црвена јаја у дрвени корпу и онда ће да седне и дуго гледа у њих. После неког времена ће да уздахне, као да је гледам, и побожним гласом да каже: "Нека су сви они мени живи и здрави и да их срећа прати".
- Моја мајка неће имати коме у недељу да пружи црвено јаје. Нико од нас није могао да је посети за Васкрс, као и много Васкрса раније. Такав је живот. Зато плачем! Мајко хвала ти за све!
