Највећи европски вински часопис: Србија виноградарска земља у успону
Чувени аустријски магазин посвећен вину, храни и путовањима „Фалштаф“ (Falstaff), означио је Србију као виноградарску земљу у успону чија винска култура сеже далеко у прошлост, оценивши да наша земља данас у свим виноградарским регионима има модерно опремљене винарије које производе широк спектар квалитетних вина.
„Фалштаф“ је најзначајнији европски часопис посвећен вину, храни и путовањима, са тиражом већим од 100.000 примерака, који излази од 80-их година прошлог века и дистрибуира се у 41 држави света.
ОГЛАСИЛИ СЕ НАДЛЕЖНИ: За девојчицом из Кладова трагало се СЕДАМ сати, ево у каквом је тренутно стању
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ЈОАКИМА И АНУ: На данашњи дан треба нешто да поклоните, ево због чега
ЧУВАЈТЕ СЕ, ВРЕМЕ ИДЕАЛНО ЗА ПРЕХЛАДЕ! У Србији данас променљиво и хладно уз смену сунчаних и облачних интервала, али то није све!
Петер Мосер, главни и одговорни уредник часописа, у ауторском тексту, поводом предстојећег међународног сајма вина „Винска визија Отвореног Балкана“ у Београду, указује да Србија има прилику да најбоље из својих винских подрума представи „на позорници која пуно обећава“.
- Винска култура Србије има дубоке корене у историји, поред утицаја Трачана и Грка, управо су Римљани користили овдашњу добру климу и земљиште за виноградарство. После дужег периода током којег је било забрањено производити вино ван централног Римског царства, у трећем веку нове ере поново је почела производња на садашњој територији Србије, најпре у региону Фрушке горе у данашњој Војводини, која се тада звала Сирмијум - наводи у тексту Мосер.
Указује на значајне историјске тренутке за развој виноградарства на тлу Србије, од римског цара Пробуса, рођеног на простору данашње Сремске Митровице, за којег додаје да га поштују љубитељи вина и виноградари у многим деловима Европе, затим Константина Великог, преко значаја манастирских имања српске православне цркве која су имала своју производњу вина, посебно око манастира Манасије, Раванице, Грачанице, отпора Срба турској забрани да обрађују винограде, па све до велике индустријске производње вина у некадашњој Југославији.
- У последње три деценије, древна винска култура Србије поново је у успону. Земља има веома различите terroire и климатске зоне, што значи да се од великог броја сорти и стилова могу направити вина невероватног квалитета“, оцењује Мосер наводећи елегантна сува бела вина од ризлинга на Фрушкој гори, до шардонеа, мирисне тамјанике, смедеревке, крстача, прокупца...
Садашња површина под виновом лозом у Србији износи 20.113 хектара, подељена је у 77 виноградарских региона и подзона. У 2021. години било је 430 регистрованих произвођача вина.
- Србија данас у свим виноградарским регионима има модерно опремљене винарије које производе широк спектар квалитетних вина, а поред аутохтоних сорти грожђа, све више се води рачуна о потражњи врхунских светских сорти грожђа. На новим сајмовима вина, попут сајма вина Отворени Балкан, гости и љубитељи вина из земље и иностранства сада могу да стекну добар увид у ниво развоја српског вина и добију информације из прве руке од виноградара“, навео је, између осталог, Месер, закључивши „Једно је јасно: у подрумима Србије има шта да се открије“.
