НАЈВИШЕ ВРЕМЕНА ПРОВОДЕ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА: Телевизију у Србији прате само старији, млади везани за интернет
Грађани Србије највише времена проводе уз друштвене мреже, чак 104 минута дневно, а млађи од 24 године и по 129.
Следећи је радио, уз који су 81 минут у току дана, махом у колима или на послу, затим ТВ, уз који проводе 77 минута, док штампи посвете свега 23 минута.
Ово је показало истраживање медијске и дигиталне писмености у Србији, које је реализовао ЦеСИД, анкетирајући грађане од 12 до 60 година, у оквиру програма организације "Пропалжн", а у партнерству са УСАИД.
АРКАНОВ ТЕЛОХРАНИТЕЉ РЕКАО ИСТИНУ: Са Легијом је прошао ратишта у Хрватској, проговорио о мафијашима (ВИДЕО)
АМЕРИКАНАЦ ПРОВЕО ДВА МЕСЕЦА У НОВОМ САДУ: Описао живот у Србији, посебно су му се допале ТРИ СТВАРИ (ВИДЕО)
СРПСКА ВОЈСКА БРИНЕ О СВОЈИМ ГРАЂАНИМА: У селима Раждагиња и Буђево реализована акција "Војни лекар на селу" (ФОТО)
Према речима Бојана Клачара, из ЦеСИДА, ТВ махом прати старија популација, док га млађи готово и не гледају. Занимљиво је да је гледаност порасла у време короне, док је слушаност радија била у паду.
Људе највише занимају спорт, ковид, политика (прати је искључиво популација старија од 40), мода и лепота и музички програм. Истраживање је показало и да млади политику не прате чак ни на интернету.
Занимљиво је да више од трећине нације (35 одсто) не верује ниједном медију, 24 одсто има највише поверења у интернет портале и сајтове, 19 одсто верује телевизији, а 17 друштвеним мрежама. Слика по старосним категоријама, међутим, изгледа другачије.
Писменост
Чак половина грађана никада не проверава изворе медијских садржаја, што утиче на индекс медијске и дигиталне писмености. Истраживање је показало и да 14 одсто уопште не жели да се информише.
- Медији од поверења за популацију од 12 до 17 година су друштвене мреже, за оне до 39 година портали, док популација старија од 40 година верује телевизији - каже Клачар.
Млађи од 24 од друштвених мрежа најчешће користе "Инстаграм", а старији "Фејсбук". Млађи углавном воле кратке и брзе форме, а с годинама опада утицај инфлуенсера. Док их међу популацијом млађом од 24 прати 60 и више одсто популације, међу старијима од 54 прати их тек 11 одсто грађана.
Интересантно је и да 97 одсто грађана у нашој земљи користи интернет, да 88 одсто има имејл адресу, а 85 одсто компјутер или лаптоп. Њих 60 одсто користи свакодневно "Фејсбук", 63 одсто "Јутјуб", 54 одсто "Инстаграм", али зато две трећине нације не користи електронско банкарство, а безмало четвртина не уме да препозна дигитално насиље!
У коришћењу друштвених мрежа доминирају жене, а најтраженије су брзе, инстант информације.
