НАКОН ПАНДЕМИЈЕ COVID-19 ПРЕТИ ГЛОБАЛНА КРИЗА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА: Српски психијатар о "посткорона синдрому"
Осим епидемије Ковида-19, постоји још једна епидемија које нисмо баш у потпуности свесни. То је епидемија страха, панике и забринутости за сопствено здравље. Она се шири брже од било ког вируса.
Светска здравствена организација упозорила је да услед пандемије вируса корона прети глобална криза менталног здравља. Многе земље већ бележе пораст броја анксиозних, депресивних и оних који имају страх од изласка напоље. Све чешће због лошег психолошког стања, за помоћ се обраћају и здравствени радници. То је последица изолације, страха, несигурности, код многих и економске неизвесности. У низу поремећаја који су проистекли из ових ванредних околности је и хипохондрија, односно пораст све већег броја умишљених болесника и оних који претерано брину о свом здрављу.
КОНАЧНО! КОН САОПШТИО ВЕСТ КОЈУ СМО СВИ ЧЕКАЛИ ВЕЋ ТРИ МЕСЕЦА: "Србија излази из епидемије"
ПРАВИЛИ КОРОНА ЖУРКУ У ВРАЊУ: Чула се бука из КОВИД БОЛНИЦЕ, реаговала и ПОЛИЦИЈА
СРБИЈА ДОБИЈА ЈОШ ДВЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ: Капацитет са 6.000 повећан на 10.000 тестова дневно
Докторка Јасминка Јанковић Гајић, психијатар, каже да се у стручним круговима већ говори о "посткорона синдрому":
- Осим епидемије Ковида-19, постоји још једна епидемија које нисмо баш у потпуности свесни. То је епидемија страха, панике и забринутости за сопствено здравље. Она се шири брже од било ког вируса.
Како препознати потенцијалног хипохондра?
- Сигурно су се многи већ сусрели са особама из околине које се у последње време све више жале на кашаљ, отежано дисање, дрхтавицу, проверавају температуру уверени да је повишена, иако топломер показује супротно. Многи избегавају да додирују рукама храну, предмете, па и сопствену одећу, троше велике количине детерџента и дезинфицијенаса, и велики део дана троше на хигијену. Други су, пак, "посвећени" посетама лекарима, испитивањем узрока својих тегоба, иду на различите прегледе... И, готово обавезно се разочарају када им се каже: "Са вама је све у реду, све вам је то из главе, опустите се."
Већина људи брине о свом здрављу. За кога се може поуздано рећи да је прешао границу и постао умишљени болесник?
- Онда када и поред свих испитивања и закључка да је са физичким здрављем све у реду особа и даље остане заробљена у сопственом страху, претрагама, забринутости и уверењу да болује или је у опасности од вируса и његових компликација. Тада би се требало обратити психијатру, јер многима је епидемија била само окидач за дуго потискиване страхове, многе непрепознате и нелечене симптоме, са којима су у уобичајеним околностима успевали да се некако изборе, без увида у постепени губитак квалитета живота, све чешћа избегавања, губитак енергије, воље и расположења, неретко уз помоћ алкохола и психоактивних супстанци.
Ванредне околности су подстакле потискиване страхове и стрес да избију у први план?
- Наравно, венредно стање многе је лишило могућности да зажмуре пред опасностима по здравље, ограничавајући уобичајене активности, смештајући их у затворене просторе. Тако су остали без и оно мало контроле коју су мислили да поседују над својим понашањем и осећањима. Стресогене околности, поготово пролонгиране, саме по себи, додатно изазивају читав низ телесних реакција. Погођене особе заиста осећају лупање срца, гушење, недостатак ваздуха, болове у стомаку, учестале столице, знојење. То је уобичајен начин реаговања на доживљај опасности и дешава се апсолутно аутономно, без нашег утицаја и воље. Ово стање наводи да се почне трагање за узроцима, али их углавном не проналазе. То никако не значи да узрока нема, иако их не открива лекар соматичар. Тада се посао предаје у руке психијатру.
Када би хипохондрија требало да се лечи?
- Иза реченице: "Опусти се, све је у реду, немој да си хипохондар, све је то у твојој глави" сигурно не стоји бољитак. Јер, тегобе никако не прате очекивање да ће се симптоми смањити и нестати. Напротив, временом се погоршавају, добијају на интензитету, компликујући се додатним проблемима. Иза хипохондрије, нервозе или "свега онога из главе", често стоје непрепознати поремећаји, углавном из спектра анксиозности, паничног понашања, психосоматски и соматоформни поремећаји, фобије. Позадина преплављујућег страха од болести, бесомучног прања руку и страха од додиривања како се не би пренела зараза, често је опсесивно-компулзивни синдром. Иза страха од болести, будућности и доживљаја да је све изгубљено, да нема перспективе и шансе за бољитак, често се крије депресивно расположење, које неретко бива и резултат дуго присутне патње и нелечених других психијатријских поремећаја.
Да ли се хипохондрија успешно лечи?
- Упркос страху и негодовању, страху од дијагнозе, забринутости око терапије и евентуалног прописивања лекова, убрзо сваки пацијент после неколико посета психијатру осети прве користи лечења. Када говоримо о лечењу, наравно, не мислимо само на узимање лекова, већ на читаву палету терапијских техника. Након проживљеног периода пандемије, трауматска искуства су различита код особа које су заиста прошле кроз искуство болести, код особа које стрепећи ишчекују симптоме, али и код особа које су у овој ситуацији биле помагачи. Посебном облику одложене реакције на стрес су склони здравствени радници који су се са опасношћу суочавали на много различитих узнемиравајућих начина.
Шта може да очекује пацијент у првом сусрету са психијатром?
- Савремени психотерапијски приступ на почетку подразумева спровођење опосежне психодијагностике. То значи да пацијент осим разговора са психијатром ради и одређени број тестова који помажу лекару да стекне бољи увид у структуру личности пацијента да би одредио што прецизнију дијагнозу.
ПОЧЕЛО ЕЛИСА ТЕСТИРАЊЕ: У Србији од 1. јуна можете да се тестирате на корона вирус, а ево колика је цена
Кризни штаб донео НАЈНОВИЈЕ МЕРЕ: Важе за СВЕ ГРАЂАНЕ и на целој територији
МИШЉЕЊА СУ ПОДЕЉЕНА: Да ли ће бити ДРУГОГ ТАЛАСА, шта кажу из СЗО, а шта поручују домаћи стручњаци?
ДР КИСИЋ ТЕПАВЧЕВИЋ ДОНОСИ ЛЕПЕ ВЕСТИ: Епидемија јењава, затвараћемо ковид болнице постепено
Др Несторовић открива ко треба да плати 6.000 да би се тестирао на корону: Прво одрадите ТЕСТ НА АНТИТЕЛА