НАРЕДНА ЕПИЗОДА КОРОНЕ БИЋЕ ДОБРОЋУДНА: Српски епидемиолог истакао да постоје ТРИ АРГУМЕНАТА за ту погнозу
Професор Зоран Радовановић, изјавио је да није нужно да ће наредни талас корона вируса бити блажи, а за сумњу у доброћудност наредне епизоде ковида-19, по њему, постоје бар три аргумента.
- Вероватније је да ће нас други талас захватити крајем године или чак у јануару, вакцинација није реално решење, бар не за Србију, пре половине или краја идуће године - каже проф. др Зоран Радовановић, епидемиолог.
Волонтерски тим Меридиана обишао најугроженије у Белој Цркви
Како ће се грађани тестирати: Епидемиолог Пекмезовић објаснила процедуру испитивања колективног имунитета
Милиони Кинеза уживају у српској поезији: Микине песме живе и на далеком истоку
Он је у ауторском тексту подсетио да се приводи крају први талас епидемије болести назване ковид-19. Наводи да смо по оболевању убедљиво први у региону који обухвата 12 земаља и територија, али да смо боље прошли када је смртност у питању.
- Боље смо прошли када је умирање критеријум за поређење. Додуше, промицали су нам неки болесници и са типичном клиничком сликом само зато што им за живота није узет брис ради лабораторијске потврде дијагнозе. Ипак, најстарији грађани су у највећој мери сачувани, бар до наредног епидемијског таласа. То показује и просечан узраст умрлих: у Србији је до недавно био око 65 (сада је око 67) година, а у Европи је 80 година. Шта нас очекује до краја ове и током наредне године? - каже проф. др Радовановић.
Свестан непостојања показатеља за поузданије предвиђање, он је остатак чланка означио као нагађање.
- Други талас епидемије уследио би пре лета, једино уколико би се прибегло наглом попуштању мера. Већи део јуна, јул, август и велики део септембра протећи ће без појаве ковида-19, или само уз његово спорадично јављање. Од епидемиолошке ситуације у свету, укључујући јужну хемисферу, зависи како ће се повратак ђака у школе одразити на учесталост ове нове болести (постоје инфекције органа за дисање које кулминирају крајем септембра и у октобру) - каже он.
Наводи да су деца, по правилу, поштеђена тешких облика болести.
- Када су заражена, она или не кашљу или само некад кашљуцну, па мање сеју клице на тај начин. С друге стране, управо због свог доброг физичког стања и покретности, она долазе у додир са великим бројем других особа које могу да заразе. Поред тога, клице које имају у носу, скоро без изузетка им се нађу на прстима па тако загађују предмете. Вероватније је да ће нас други талас захватити крајем године или чак у јануару. Није нужно да буде блажи од претходног, како се не само прижељкује, већ и самоуверено обзнањује - каже он и додаје:
1. Неосновано је заношење да слаби убојитост (вируленција) узрочника. Ослабила је једино могућност његовог преношења, и то захваљујући ригорозно предузетим мерама. Недавни продор вируса у нишки старачки дом показује да ће смртност вероватно прећи једну петину, а можда достићи и једну четвртину свих заражених штићеника. Уз то, нема никаквог теоретског оправдања нада да ће вирус адаптацијом на новог домаћина постати блажи, и то посебно не у рекордном року од неколико месеци. Такав процес некад уопште не уследи (беснило је већ столећима смртоносно), а некад је резултат промена у домаћину, а не у вирусу (мале богиње).
2. Достигнути ниво колективног имунитета је сувише низак да би значајније утицао на ток епидемије (чак и ако је до сада заражено 20-ак пута више грађана Србије него што је званично потврђено, то је само око три одсто популације).
3. Уз све резерве према олаком позивању на аналогије, ваља подсетити да је у пандемији „шпанске грознице“ пре 102 године, најфаталнији био други талас. Кад год да наиђе, тај нови поход вируса рогобатног назива САРС-ЦоВ-2 неће бити дочекан опсежношћу и строгошћу мера чији смо сведоци управо били. Мало која земља би издржала још један сличан удар на своју привреду. Живот неће поново стати, већ ће се, уз одређене забране, нагласак стављати на самодисциплину и свест грађана.
Радовановић додаје да сврха превентивне и противепидемијске борбе није да се онемогући преношење болести (то би била илузија), већ да се, с једне стране, успори прилив болесника у болнице, како не би дошло до загушења система, а да се, с друге стране, развуку епидемијски таласи до проналаска ефикасног лека или вакцине.
- Није много вероватно откриће лека који би ковид-19 учинио безазленом болешћу, а вакцинација није реално решење, бар не за Србију, пре половине или краја идуће године. Отуда су беспредметне расправе да ли је треба прихватити. У међународним размерама, она може да буде услов за прекогранични промет путника. То би значило да се путници ставе пред дилему: или вакцинација или 14-дневни карантин - објашњава проф. Радовановић и додаје:
- Што се нас тиче, мале су шансе да вакцина буде обавезна. Много је изгледније да се подведе под категорију препоручених и то, попут вакцинације против грипа, само за одређене категорије грађана (старије од 65 година, хроничне болеснике, итд.). Лепо би било да трошкови не падну на терет грађана, већ да, ако се прибегне партиципацији, они не покривају више од 10-20 одсто цене услуге. О изгледима да нас погоди нека слична или опаснија зараза – другом приликом.