Данас је посебан дан за НАРОДНУ БИБЛИОТЕКУ СРБИЈЕ: Знате ли о чему се ради?
Кнез Милош Обреновић, на данашњи дан, 1832. године донео је одлуку о оснивању Народне библиотеке Србије, једне од најстаријих културних институција у нашој земљи.
Прво је чинила саставни део Државне штампарије, потом је била под управом Министарства просвете, а од 1871. функционише као самостална установа.
РЕЧИ КАО МЕЛЕМ: Дуго забрањивана Дучићева песма о српском страдању
МАШИНОВОЂА КОЈИ ЈЕ СПАСАО СРБЕ ОД УСТАША: Када је ОТЕО ВОЗ пун измученог народа, за њим је почела потера века
ТИТО НИКАДА НИЈЕ ОДАО ПОЧАСТ ЖРТВАМА ИЗ ЈАСЕНОВЦА: Познато зашто Јосип Броз никад није посетио опаки логор смрти
Народна библиотека Србије основана је у књижари Глигорија Возаровића када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу библиотеке. Иницијални фонд чинили су поклони Возаревића и других српских културних посленика.
У новембру исте године Кнез Милош је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци. Тако је установљена институција обавезног примерка.
Успон у раду Народне библиотеке настао је 1853. године када је указом кнеза Милоша уведено звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе. У време када је библиотекар био Јанко Шафарик, у периоду од 1861 до 1869, библиотека је пресељена у Капетан-Мишино здање и ту је дочекала Први светски рат. У Првом светском рату библиотека је остала без својих просторија па је 1920. године за њене потребе откупљена „Картонажа Милана Вапе”, на Косанчићевом венцу.
Бомбардована библиотека
Зграда библиотеке на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен. Уништен је књижни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље (12-17 век), картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4000 наслова часописа и 1800 наслова новина, затим значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије. Из старе збирке рукописа сачувао се само један рукопис који је у том тренутку био ван библиотеке.
У априлу 1946. године библиотека добија зграду некадашњег хотела „Српска круна” на крају Кнез-Михаилове улице, у тој згради се налази Библиотека града Београда.
Постојећа зграда Народне библиотеке на Врачару изграђена је 1973. године. Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовић и убраја се у споменике културе.
Од 2002. године Народна библиотека Србије као свој дан слави управо 28. фебруар.
