Наш народ од давнина на данашњи дан у манастирима тражи ОПРОСТ ГРЕХОВА

Српска православна црка и верници данас славе Свету Тројицу у спомен на силазак Духа Светога на апостоле.

Овај велики догађај у хришћанству се одиграо педесети дан после Васкрсења Христовог и зато се слави педесетог дана после празника Васкрса. За Педесетницу се служи свечана и узвишена служба која представља разраду свакодневне литургијске песме у част Свете Тројице:

- Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла. У службама овога дана много пута се пева и молитва Духу Светоме: "Царју Небесниј".

На велики празник Света Тројица народ традиционално посећује истоимене манастире и тражи опрост грехова или лек за болести. Добро је, налаже народни обичај, из тих манастира понети освештану водицу јер у наредних годину дана обезбеђује хармонију у дому. Празник се назива још и Духови пошто представља силазак Светог духа на апостоле. 

Два дана пре Духова на гробљу се одржавају такозване отворене задушнице. Верује се да се у том периоду "отварају" гробови и да се може разговарати са мртвима. Обичај је и да се на самој хумци послужује храна (панаија) за душу умрлог.

Хришћани овај празник славе и као дан "рођења Цркве" будући да Дела Апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се "дало крстити те су примили Духа Светога". Иначе то је и јасно отварање спасоносног послања Цркве према свима, а не само према Јеврејима.

У храмове се уноси свежа зелена трава и цвеће. После свете литургије служи се вечерње, на коме се клечи и плету венци од траве и цвећа. Ти венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.

Овај празник славе католици, православци и многе друге хришћанске цркве.

Верује се да у периоду пре и после овог празника владају моћне енергије. Обичај је да се обилазе манастири, што би нарочито требало да чине особе које траже опрост грехова или лек за болест.