Научници мисле да су ОВЕ лоше навике, ипак, добре за ваше здравље
Истраживање показало
Признање да уживате у дремци, понекој чаши вина или излежавању на каучу уместо одласка у теретану често намеће осећај стида. Међутим, постоји много научног истраживања које говори да су ове лоше навике у ствари добре за наше здравље.
Прочитајте и:
Доручак није обавезан оброк, упркос томе што сви то говоре. Иако се некад веровало да прескакање првог оброка у току дана води гојазности, неколико истраживања је открило управо супротно – у ствари, повремено избегавање оброка помаже људима у губитку тежине. Оваква исхрана је позната као “повремени пост”, а најпопуларнији вид подразумева избегавање оброка 16 сати дневно. Већина људи помера своје оброке на неколико сати, на пример са 12 на 8 увече.
Калифорнијски суд је у марту пресудио да ланци кафетерија морају на своје производе ставити упозорења на рак. Упркос тим застрашујућим објавама, кафа је нашироко испитана у научној заједници, која каже да је редовно испијање црног напитка повезано са смањеним ризиком од канцера и низом других добробити, као што су заштита од дијабетеса и јачање срца. Препоручује се највише 3-4 стандардне шољице кафе дневно.
Што се тиче јаја, ситуација на плану здраве исхране мења се малтене стално. Јаја су животињски производ богат холестеролом, мастима и протеинима, те неколико кључних витамина и минерала. Иако су годинама “црњена”, испоставило се да су веома здрава. Читаво јаје (беланце и жуманце) богато је витаминима и минералима које не можете пронаћи у гомили других намирница, попут витамина Б12 и фосфора. Такође, холестерол који садрже не повећава ниво холестерола код здравих особа.
Данас људи уместо маслаца једу маргарин, те “дијеталне” производе “без масти” и слично. Међутим, осмогодишња студија над 50.000 жена које су се храниле немасном или храном са ниским процентом масти показала је да није дошло до смањења ризика од рака дојке или срчаног обољења, нити су изгубиле на тежини. Сада се саветује храна са здравим мастима, попут оних у орасима, риби, авокаду – у умереним количинама.
Честа употреба друштвених медија и пиљење у екран сматрају се лошим по здравље. Студија из прошле године спроведена над британским тинејџерима
показала је да су им телефони омогућили да се осећају повезано и емотивно подржано.
Иако се сматра да су енергетска пића генерално лоша по здравље, она и нису баш толико ужасна. “Ред бул”, на пример – бар онај без шећера – има свега 10 калорија и 80 милиграма кофеина, што је трећина количине велике шоље кафе. Други састојци – витамин Б и таурин су безбедни.
Превише свега је лоше за здравље, а ни алкохол није изузетак. Истраживања су указала да 1-2 чаше вина или пива дневно доприносе нашем здрављу, као што је смањење ризика од когнитивног опадања. Људи који редовно попију коју чашицу у току дана имали су више шанси да доживе 85. годину без знакова когнитивног опадања од оних који не пију.
Још један део такозване “технолошке зависности” који код већине узрокује анксиозност и стрес, те смањује продуктивност. Али кад су истраживачи покушали да реше анксиозност искључивањем обавештења, људи су били још под већим стресом. Али, људи који су одредили да им нотификације стижу у групама, осећали су се мање стресно и срећније од оних који их уопште нису добијали.
Не морате баш увек да се знојите сатима да би били у форми. Студије говоре да 7 минута напорних вежби може имати већу корист за изградњу мишића и заштиту срца од неких других. Овај тип вежби је познат као високо интензиван интервални тренинг или ХИИТ.
Глутен није састојак лоше хране и осим ако немате ретко стање познато као целијакија, није ни нездрав по вас. Надимање и неугодност који људи доживљавају кад једу глутен – и изненадни нестанак тих симптома кад се свари храна – изгледа да има више везе са елиминисањем нездраво процесуиране и припремљене хране.
Људи који воле да дремну нису под обавезно лењи – нека истраживања повезују ову навику са значајним здравственим добробитима. У једној студији објављеној у журналу “Мозак, понашање и имунитет”, упоређени су ефекти полусатне дремке наспрам 10 сати сна код људи којима је намерно претходно ускраћен сан. Испоставило се да су оба одмора помогла да се кључни биомаркери имунитета - који су скочили услед недостатка сна - врате на нормалне нивое.