Не прашта неверницима који данас раде: Уколико је време облачно то је ЛОШ ЗНАК, славимо пренос моштију Светог апостола Вартоломеја - ове ствари никако не треба радити
Српска православна црква и верници данас обележавају пренос моштију Светог апостола Вартоломеја, док је његов главни празник 24. јула, односно према јулијанском календару 11. јула.
Након што је Свети Вартоломеј био разапет у јерменском граду Албанапољу, хришћани су скинули његово тело и сахранили га у оловни ковчег. Пошто су се на његовом гробу догађала многа чудеса, нарочито исцељења болесних, број хришћана је убрзано растао. Због тога су незнабошци одлучили да ковчег са моштима апостола баце у море.
Поред његовог, у море су бачени и ковчези са моштима још четворице мученика: Папијана, Лукијана, Григорија и Акакија. Божјим чудом, ковчези нису потонули, већ су их таласи одвели у различите градове. Мошти Акакија стигле су у град Аскалус, Григоријеве у Калабрију, Лукијанове у Месину, Папијанове на другу страну Сицилије, док су Вартоломејеве доспеле на Липарска острва.
Епископ липарски Агатон је, по божанском откровењу, сазнао да се мошти Светог апостола приближавају. Са свештенством и народом, дочекао их је на обали са великом радошћу, а том приликом су се догодила многа исцељења. Мошти су положене у цркву Светог Вартоломеја, где су остале све до времена Теофила иконоборца (око 839. године). Када су муслимани напали Липаре, мошти су пренете у град Бенвенто. Господ је прославио апостола чудима и за живота и после смрти.
Народна веровања
Народно веровање каже да Свети Вартоломеј не прашта неверницима који данас раде, па постоји ризик да им радови на њиви пропадну. Народна пословица каже: "Смлатиће те као Вртолома праску!" У неким деловима Србије се верује да ако радите на овај дан, постоји опасност од поплава, града и олуја. Уколико је време облачно, то се сматра лошим знаком за пољопривреднике, најављујући лошу годину.
У селима Шумадије верује се да Свети Вартоломеј лечи од падавице, па болесници одлазе у оближње манастире да се помоле. У топличком крају се сматра да Свети Вартоломеј и Свети Сава седе на планини и чувају њиве, па олује могу настати тек када они задремају, што се ретко дешава.
Народна традиција налаже деци да се не пењу по дрвећу, да не би сломила врат, због чега је Свети Вартоломеј у народу познат и као Вратолома. Забрањује се и купање у рекама, а женама да "бућкају" млеко. Такође, на овај дан сви радови на њивама су обустављени.
