НЕ СЕДАЈТЕ ПИЈАНИ ЗА ВОЛАН! Осим трагичних последица по вас и друге, у случају несреће, платићете до милион евра

Од почетка године, на путевима у Србији, догодило се 22.000 саобраћајних незгода у којима је погинуло 310 особа, док је тешке телесне повреде задобило више од 1.800 људи.

Начелник Управе саобраћајне полиције Небојша Арсов истакао је да се од почетка године, на путевима у Србији, догодило се 22.000 саобраћајних незгода у којима је погинуло 310 особа, док је тешке телесне повреде задобило више од 1.800 људи.

Само у периоду од 01. јуна 2019. године до данас, догодило се 7.800 саобраћајних незгода, са 149 погинулих и 800 повређених.

Иначе, август је већ годинама уназад месец када на нашим путевима страда највише особа (62), следе октобар и септембар са 61, односно 58 погинулих, због чега ће саобраћајна полиција наставити са појачаном контролом и после завршетка летње сезона.

Заменик начелника Управе Саобраћајне полиције, Бобан Милинковић, наводи да је алкохол најчешћи узрок саобраћајних незгода и да је главни задатак да буде што мање алкохолисаних учесника у саобраћају.

У претходној години возачи са повећаним нивоом алкохола у крви изазвали су готово 11% незгода, при чему је то учешће у незгодама са настрадалима износило 14%.

Осим алкохолисаних возача, Милинковић наводи да постоји још једна категорија возача која не би смела да се нађе за воланом, а актери су саобраћајних несрећа са смртним исходом и тешким телесним повредама– особе без возачке дозволе.

Међутим, осим затворске казне и других санкција предвиђених законом, прича о застрашујућим последицама вожње под дејством алкохола ту се не завршава. Возач који пијан изазове саобраћајну незгоду, губи права из осигурања, одн. постаје регресни дужник према осигуравајућем друштву које је исплатило штету.

То значи да ће он, у крајњој инстанци, исплатити комплетну материјалну и нематеријалну штету коју је причинио, ти износи могу да буду вишемилионски, а исплата може да траје и по неколико година, чак и дуже.

Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије напомиње да уколико пијани изазовете незгоду у којој погине једно лице, накнада штете по основу душевних болова за смрт блиског лица може да износи и више од 4 милиона динара. На ту накнаду, право имају сви чланови породице – деца погинулог, супружник, родитељи, брат/сестра уколико живе у трајној заједници.

И у незгодама у којима повређене особе доживе тешке телесне повреде, износ накнаде штете је вишемилионски, веома често и значајно већи од незгоде са погинулима. Овде се плаћа и изгубљена зарада, која на месечном нивоу треба да буде једнака заради оштећеног пре незгоде.

На месечном нивоу, рента по основу изгубљене зараде и плаћања туђе неге и помоћи, може да износи 30.000 или 40.000 РСД, уз вишемилионску штету која се једнократно исплаћује по другим законским основама, па укупна накнада шетет у овим ситуацијама може да износи и неколико стотина хиљада евра.

Регресни дужник су или возач или власник возила. Ако онај ко је изазвао незгоду оде у затвор, регресни дуг, односно штету ће плаћати или његова породица или ће бити исплаћена из његове имовине или тек када изађе из затвора, али са каматом која значајно подиже укупну суму.

Дакле, осим породице оштећеног, пијани возач угрожава и доводи до ивице егзистенције и своју породицу – чак и сопствену децу, јер их нпр. Оставља без имовине.

Законски лимит за штете на стварима је тренутно 200.000 евра и милион евра за штету на лицима. То су износи којима штетник који је изгубио права из осигурања може бити изложен у смислу своје обавезе. Тенденција законодаваца је да ове лимите додатно повећа, како би се постигао бољи степен заштите свих учесника у саобраћају.

Тако је предлогом новог закона предвиђени нови износ лимита и то 500.000 евра за штету на стварима и 2.500.000 евра за штету на лицима.