Не смемо да заборавимо ХРВАТСКЕ ЗЛОЧИНЕ пре "Олује": Шта је претходило највећем ЕТНИЧКОМ ЧИШЋЕЊУ након Другог светског рата?

Ратко Личина, један од оснивача Српске демократске странке и један од пет посланика у Сабору Хрватске, операцију "Олуја" запамтио је веома јасно.

Личина је изабран на изборима 1990. године као кандидат Српске демократске странке, а био је посланик Скупштине Српске аутономне области Крајине и у два наврата посланик Скупштине Републике Српске Крајине.

Од јануара 2019. године је председник Владе РСК у прогонству. 

- Етнишко чишћење Срба из западног дела некадашње Републике Српске Крајине, са подручја северне Далмације, Like, Кордуна и Баније, у Хрватској познато као војно редарствена операција "Олуја" свакако је један од највећих примера геноцида народа у Европи 20. века. У овој злочиначкој операцији побијено је и нестало више од 2.000 Срба Крајишника, а више од 250.000 етнички је очишћено из 17 општина: Книна, Бенковца, Дрниша, Обровца, Доњег Лапца, Грачаца, Коренице, Плашког, Слуња, Крњака, Војнића, Вргинмоста, Глине, Петриње, Двора на Уни, Костајнице и Цапрага - започиње причу Личина.

Свакако, сама "Олуја" је представљала, и дан данас за све Србе представља осећај туге, беса, немоћи. То потврђује и Ратко, подсећајући и на период пре саме злочиначке операције Хрвата.

- За Србе Крајишнике ови дани су, у сваком погледу, дани туге, дани сећања, не само за нашим погинулим у "Олуји", него и за свих 7.319 погинулих и несталих током рата у РСК од 1990. до 1995. године. Из хрватског гледишта, годишњица обележавања "Олује" је дан националног окупљања, дан када су на неки начин заокружили етнички државни простор и остварили сан о више-мање етнички чистој држави - каже Личина. 

Он напомиње да је врло важно да знамо да препознамо и класификујемо "Олују" као целовитост, односно као нешто што се не може посматрати издвојено.

Личина издваја посебне догађаје који су претходили самој акцији и који су били кључни за предстојећа дешавања. 

- "Олуја" је последица читавог војног и политичког склопа догађаја. Априла-маја 1990. године на изборима у Хрватској победио је ХДЗ, а на подручју општина Книн, Грачац и Доњи Лапац Српска демократска странка. Већ у јуну и јулу Хрватска доноси амандмане на Устав којим се смањују права Срба као равноправног народа. Тридесетог јуна формира се Заједница општина Сјеверне Далмације и Like, а 25. јула на Српском сабору у Србу формира се Српско национално вијеће СНВ - највиши политички орган Срба у Хрватској - подсећа Личина.

Почетком августа хрватски МУП изузима наоружање из општина са српском већином, а 17. августа Срби постављају барикаде. Два дана касније СНВ спроводи плебисцит о српској аутономији. Хрватска 25. децембра доноси нови Устав у ком Срби више нису конститутивни народ, а као одговор формира се Српска аутономна област Крајина и крајем децембра САО Западна Славонија и САО Славонија Барања и Западни Срем.

Од децембра 1991. до фебруара 1992. доноси се Венсов план и Резолуција СБ УН о доласку УНПРОФОР-а.

- Резолуција је предвиђала политичко решење. Никако војно. Она је прекршена неколико пута: у јуну 1992. на Миљевачком платоу, јануару 1993. на Масленици, септембру 1993. у Медачком џепу и мају 1995. у операцији "Бљесак" - истиче наш саговорник. 

Главна тачка целокупног дешавања јесте то што Хрватска није кажњена за кршење Резолуције СБ УН.  Зато се десила "Олуја"!

- Ниједном Срби нису кршили споразум, а Хрватска јесте и за то није сносила никакве последице - подвлачи саговорник. 

На питање где су сада Крајишници, како изгледа њихов живот после изгнанства, Личина одговара:

- Крајишници су данас расути широм света. Укупно је прогнано више од 650.000 људи, 250.000 њих је прогнано 1991. из тзв. урбаних подручја Хрватске, 50.000 са подручја Западне Славоније 1995. године после операције "Бљесак", 250.000 у "Олуји" и више од 100.000 у периоду 1995. до 1997. године са подручја Славоније, Барање и Западног Срема након тзв. мирне реинтеграције.

Према његовим речима, РСК је могла опстати у јединственој српској држави. Срби на подручју некадашње СР Хрватске су били дефинисани Уставом као конститутивни државотворан народ.

- Ако је Хрватска имала право да из заједничке државе изађе, онда су и Срби морали имати право да у заједничкој држави остану - закључује Ратко Личина. 

Акција "Олуја" је и те како донела велику бол и патњу за сво српско становништво. То је било највеће етничко чишћење после Другог светског рата. Произвела је велики број жртава, многобројне губитке, поразе, стрепњу, тугу, немоћ. Трајала је од 4. до 7. августа 1995. године и на сваку годишњицу ове немилосрдне војне операције, која у очима Срба и Хрвата никада неће имати исти значај, добијамо исту поруку - Хрвати се за то не кају.