НЕ ЗАБОРАВЉАМО "ОЛУЈУ"! Код нас дан сећања на страдале и прогнане, у Хрватској прослава - шта је Србија изгубила?

"Војна акција Олуја" убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ. Акција је почела офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране на подручју Like, Баније, Кордуна и Северне Далмације, готово без отпора Хрватске снаге ушле су у Книн и у потпуно напуштеној книнској тврђави истакли Хрватску заставу.

Данас се обележава 26 године од хрватске војне акције "Олуја" у којој је убијено и нестало око 2.000 Срба, а протерано 280.000. Као и свих претходних година, у Србији ће овај дан обележити комеморације и сећања на убијене и прогнане, док ће у Хрватској, традиционално у Книну, бити одржана прослава поводом Дана победе и домовинске захвалности.

Док су колоне избеглица у аутомобилима, камионима, тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију и БиХ, хрватска војска је улазила у напуштени Книн, у којем је 5. августа истакла хрватску заставу. У акцији је учествовало око 130.000 припадника оружаних снага са хрватске стране.

Осим што Србија и Хрватска различито гледају на ову акцију, па чак и када је реч о броју жртава и оних који су изгубили своје домове, овај дан две државе различито и обележавају.

За Хрватску је, како су истицали хрватски званичници, акција "Олуја" "величанствена и највећа победа у историји Хрватске", док је за Србе то највеће етничко чишћење после Другог светског рата.

Процена српског Комесаријата за избеглице је да је у овој акцији протерано више од 280.000 Срба, док се са хрватске стране истиче бројка од 90.000 људи.

За Србију је "Олуја" најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења која су се догодила у ратовима на просторима бивше СФРЈ. Документационо-информациони центар Веритас објавио је имена од 2.000 Срба који су убијени или нестали у тој акцији - 65 одсто страдалих били су цивили, а највећи број чиниле су старије особе.

Како је објавила хрватска НВО "Документа", за време службеног трајања операције "Олуја" и у наредних 100 дана, припадници Хрватске војске (или наоружане особе) усмртили су више стотина, а према Хрватском хелсиншком одбору за људска права најмање 410 цивила, иако нису пружали отпор. Спаљено је више од 22.000 српских кућа. Укупно је спаљено, опљачкано и уништено више од 40.000 стамбених, привредних и помоћних објеката.  

До акције "Олуја" дошло је упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација. Након акције хрватске власти затвориле су подручје бивше Крајине, а улаз је био дозвољен само хрватској војсци и полицији, али и хрватским избеглицама из тог подручја.

За злочине у Олуји донете су само две осуђујуће пресуде (једна правоснажна) и то у Хрватској, док су у Хагу оптужби ослобођена тројица хрватских генерала.

Због ратних злочина почињених у акцији "Бљесак" и "Олуја" Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против Туђмана, који је преминуо 1999. У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција "Медачки џеп", "Бљесак" и "Олуја".

У Хашком трибуналу судило се хрватским генералима Анти Готовини, Младену Маркачу и Ивану Чермаку за прогоне, депортације, убиства, злочине против човечности, пљачку имовине, кршење закона и обичаја ратовања. Чермак је првостепено ослобођен оптужби, док су Готовина и Маркач осуђени на 24, односно 18 година затвора. Међутим, Жалбено веће поништило је ту пресуду и ослободило их оптужби.

Према подацима НВО "Документа", за 26 године од Олује хрватско правосуђе подигло је три оптужнице за ратне злочине над крајишким Србима и то против укупно седморице припадника хрватских војних и полицијских јединица. Суђења су резултирала са две осуђујуће пресуде, од чега је једна правоснажна.

Као историјски доказ намере да се Срби протерају и искорене из Хрватске сведоче аудио и видео-записи са састанка на коме Туђам издаје наредбу:

"Србима задати такве ударце да они, практично, нестану из Хрватске".