Нема се пара, али за то МОРА ДА СЕ НАЂЕ! Срби за славу ДИЖУ И КРЕДИТ, а од ЦИФРЕ коју потроше за ГОЗБУ боли глава!
Крсна слава слави се у српским домаћинствима и представља поред Божића најважнији дан у години, али и велики трошак за кућни буџет
Још један међу бројним трошковима које имају наши грађани јесте прављење славе, чија сезона управо креће и траје до пред крај јануара.
Срби воле да буду добри домаћини, да се не обрукају пред гостима, па за крсну славу купују и оно за шта немају новац. Сналазе се, задужују, дижу кредит, плаћају на чекове, а да би домаћини спремили гозбу за десетак гостију и чланове породице, потребно је најмање 30.000 динара, и то под условом да сами припремају храну и колаче.
Уколико имају више од 20 гостију, што је најчешће случај, не постоји могућност да организују славску гозбу без 500 евра, а то све уколико говоримо о просечном до скромнијем стандарду.
Они који живе на високој нози за славу дају више хиљада евра, а највише потроше на скупоцена вина и вискије, квалитетна предјела, салате, разноврсне сиреве и, наравно, на печење, месо или рибу. Домаћини знају да доведу и музичаре, па се крсна слава претвори у теревенку која траје до ситних сати.
Крсна слава је народно-црквени обичај и, после Божића, најважнији је породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације. Крсна слава се у породици наслеђује с колена на колено, а 2014. године је уписана у регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска.
Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже да људи не би требало да претерују са куповином намирница, па да оне пропадају.
- Толико се тога купи беспотребно, а онда се бацају хлеб, храна... Ваљда домаћини не желе да се осрамоте пред гостима и, из жеље да испуне очекивања и да буду поносни - претерају. Многи чак подижу кредит пред славу и, уместо дана посвећеног ужој фамилији, од славе направе журку. Ево, апелујем на људе да се не задужују, да не кољу бика ради две шницле и да од славе не праве весеље ко за сватове - каже Паповић.
Људина и човек великог срца! Отац Клеопа Стефановић одушевио Београђане
Он додаје да трговци, знајући српску нарав и да ће домаћини одрешити кесу, плански дижу цене у време слава.
- Тога је увек било и увек ће га бити. Подиже се цена печења, а ако је пост - рибе. У трговинама тачно прате календар и користе прилику да направе себи добро пословање - каже Паповић.
У Србији све више има случајева да се крсна слава прославља у ресторанима, као нека свадба или испраћај у војску, каже верски аналитичар Драшко Ђеновић.
СТРАШНА ИСТИНА! Минимаксов син открио: Мој отац није знао да му је умрла жена...
- Слава се претворила у показивање финансијске моћи. Не заборавимо, за обележавање крсне славе су потребни жито, славски колач и свећа, све остало иде приде. Слава је обележавање кућног заштитника, свеца, а ако питате људе ко је био тај светац, пола њих неће имати појма. Ево, на пример, пола Србије слави Светог Николу, а друга половина иде на славу тог дана, а да их питате нешто више детаља о том свецу, многи неће знати - каже Ђеновић.
Пратите нас на нашем инстаграму Србијаданас.