НЕМОЈТЕ БИТИ СЕБИЧНИ, ВИ ДРЖИТЕ КЉУЧ ПОБЕДЕ И ПОВРАТКА НОРМАЛНОМ ЖИВОТУ! Зашто млади у Србији неће да се вакцинишу?
У свету се такође већ дуже размишља како подстаћи младе, групацију за коју се каже да су највећи преносиоци корона вируса, да се вакцинишу
Вакцинација у Србији напредује. Међутим, према доступним подацима, број младих људи који су примили вакцину је забрињавајуће мали. Из тог разлога, Влада Србије је започела кампању за вакцинацију младих. Па, ипак, сви се слажу да то неће бити лак задатак.
КАКО СЕ СРБИ РАДУЈУ ШТО КОРОНА ГУБИ БИТКУ: Ражањ и музика испод шатора до зоре, живот се полако враћа у нормалу (ФОТО)
НЕСТАО ИВАН ИЗ БЕОГРАДА: Задњи пут виђен код скретања за Звечан, кренуо да посети друга
ОН ЈЕ ХЕРОЈ СРБИЈЕ: Милан из Врбаса чуо да је Кристини (4) потребан донор коже и одмах је отишао у болницу
У свету се такође већ дуже размишља како подстаћи младе, групацију за коју се каже да су највећи преносиоци корона вируса, да се вакцинишу. Младима се тако нуде школарине, нови телефони, организују се концерти и лутрије...
Шта би могло подстаћи младе у Србији да се вакцинишу?
Магична реч у овом тренутку је колективни имунитет, а да би се он достигао, потребно је да 50% становништва има антитела против корона вируса - било преко прележане болести, било преко вакцинације. Стручњаци се слажу да је то минимум који би нам омогућио да контролишемо пандемију у нашој земљи, док је за нормалан живот потребан шири обухват вакцинацијом и барем 60% или 70 % вакцинисаних.
Тренутно је вакцинисано 40.83% грађана Србије. Од тог броја, већина су грађани старије и средње животне доби. И док се старији масовно вакцинишу, млади оклевају да то учине.
Влада Србије је из тог разлога и започела кампању за вакцинацију младих од 16 до 25 година, а премијерка Брнабић је изјавила како млади људи држе кључеве победе пандемије у својим рукама.
Ипак, по подацима владе Србије, само 12% младих од 16 до 30 година је примило вакцину против корона вируса. Како се припадници ове старосне популације највише крећу и воде друштвени живот, ови подаци забрињавају стручњаке.
Постоје разне идеје како мотивисати младе и поправити статистику.
У САД, у Охају, младима се нуди плаћена школарина, Британија најављује музичке фестивале за лето, организују се лутрије и деле различити поклони, а све да би се вакцинција спровела у ширем обухвату.
У Србији се такође размишља шта би било најбоље.
Док неки заговарају меки приступ, са разним привилегијама и обавезном едукацијом, други кажу да би вакцинација морала бити обавезна.
Др Славица Плавшић, специјалиста пулмологије, каже да у кампањи за вакцинацију младих нема "инстант решења".
- Инстант решења, као што је давање 3.000 динара свим вакцинисаним, даје краткорочне резултате. Известан број људи одреагује, али мотив је тренутна корист и после се губи - рекла је Славица.
По докторки Плавшић, кључ је у разумевању проблема и едукацији.
- Треба схватити зашто млади имају отпор према вакцинацији. По мом мишљењу, они немају толико отпор према вакцинацији већ су необавештени и под утицајем су конфузних информација које добијају - рекла је Славица.
По њој, штету су нанела и мишљења с почетка пандемије "како млади не обољевају" или "не могу да добију тежак облик болести" или најновије дезинформације како вакцине "изазивају стерилитет".
- Млади и те како могу да оболе и да добију тежак облик болести. Такође, млади пацијенти пате од постковид симптома после прележане короне. Што се тиче стерилитета, то велика заблуда - по новим подацима, људи који су примили вакцине су сасвим нормално добијали потомство. Дезинформације су опасне зато што се урежу у памћење и онда их је тешко искоренити - рекла је Славица.
Она сматра да се вакцинација мора приближити младима.
- Млади су брзи, енергични. Немају времена за предавања. Кампања мора да има кратке, јасне поруке, а и да им се вакцине приближе. Не да се гурају са пензионерима већ да дођу и приме вакцину. Дакле, организовати вакцинацију на факултетима, студентским домовима, средњим школама - рекла је Славица.
Она је подвукла да, иако корона јењава, треба објаснити да се они вакцинишу не због себе већ пре свега због других, јер њима могу да лако пренесу вирус.
Што се тиче повластица за вакцинисане, др Плавшић се слаже да је то добра идеја, међутим, каже да неће све врсте повластица привући све младе.
- Неке младе би могле да привуку улазнице за фестивале. Али не све. Просечног младог човека занима да ли може да добије посао или могућност да заради. Треба се повезати са фирмама, посебно онима које имају млад кадар, као што су ИТ. Исто тако, послодавци би вакцинисанима могли да дају слободне дане или да их финансијски награде. Дакле, треба ићи циљано, на различите циљне групе - рекла је Славица.
Она исто истиче податке да се у Београду млади вакцинишу, док је у провинцији одзив младих јако лош, и то не кривицом младих.
- Млади у мањим местима немају појма ни како да се вакцинишу, ни којом вакцином, ни како да се пријаве. Дакле, морамо имати избалансиран приступ, за сваку групацију посебно - закључује др Плавшић.
Са др Плавшић се слаже Јелена Букарац из Комитета за међународну сарадњу Студената медицине (ИФМСА).
Она каже да је примарна идеја њене организације била едукација студената, а не кажњавање.
- Студент волонтерс у сарадњи са ИФМСА Србија и СЦОНУСОМ, као и ОПЕНС из Новог Сада од почетка имају идеју едукације студентске популације, као и награђивање академаца - рекла је Јелена Букарац.
Она је поменула како одређене награде за вакцинисане студенте већ постоје.
- Студенти у Новом Саду су тако добијали боравак на Златибору, док је Студентски град омогућио студентима који су се вакцинисали разне погодности - рекла је Јелена Букарац.
Она истиче да, по њеним сазнањима, студенти нису толико против вакцине колико су неупућени.
- Већина није против вакцина него немају праве информације. Неки ми кажу "а зашто се не вакцинишем касније, у септембру или октобру?"
Она подвлачи да је сједињен принцип "награде и едукације" кључ мотивације младих."
Борис Властелица, фронтмен београдског састава Репетитор, има сасвим другачије мишљење о решењу овог проблема.
Он лично сматра да у овом тренутку нема изговора за невакцинисање.
- Код нас у Србији је на менију толико вакцина, из оба блока, да нема изговора за невакцинисање - ако ти се једни не допадају, ништа, ето других. Ако сте млади и не желите да се вакцинишете, морате бити поштени и признати себи или да се плашите за разлику од старијих или да се себични - рекао је Борис.
Борис сматра да већ постоје јаки разлози за мотивацију и да је по њему једини решење "обавезна вакцинација".
- Ако за мотивацију младих није довољан избор вакцина, 3.000 динара и чињеница да у целој земљи ником ништа није било после примљене вакцине за разлику од инфекције короне, онда је нема другог начина да се мотивишу људи осим увођења обавезне вакцинације - рекао је Борис.
Социолог Алекса Вукашиновић се слаже с докторком Плавшић и Јеленом Букарац да се најбоља стимулација ствара "образовањем и просвећивањем омладине". Ипак, он сматра да је то овде изостало и да су млади у Србији у тешком друштвеном и економском положају па да им "сама могућност путовања и интензивног провода не значи много јер многим младим људима финансијско стање то не омогућава".
Он ипак сматра да се нешто може урадити уз помоћ привилегија и стимулација разног типа.
- Оно што држава у таквој ситуацији може да уради јесте да покуша да стимулише младе људе низом привилегија и погодности које не спадају у поље редовних права сваког грађанина. То конкретно значи да им, колико-толико, олакша животне услове у Србији. Овде мислим на различите облике субвенција за производе и услуге које користе претежно млади, као и умањивање редовних трошкова и рачуна које млади људи редовно измирују са све већом тешкоћом. Зашто вакцинисани млади људи не би плаћали месечну карту за превоз драстично мање? Или бензин? Или улазнице за културне садржаје? Или школарине на државном универзитету?
М.Ј, студент Информационих технологија, сматра да би неке мале привилегије, као што су ваучери или попусти, биле довољне за многе.
- Увођење додатног попуста на студентске/средњошколске чланарине града/општине, или додавање бесплатних ваучера за културне и спортске установе на пример, допринело већем интересовању.
Његов другар А. Б. с Медицинског факултета каже да је проблем мало сложенији и сматра да је проблем у "неповерењу" и да ће кампања која се спроводи бити "неефикасна".
- Мислим да би државна кампања имала мало утицаја на неке младе људе у нашој држави, с обзиром да је код многих основа тог скептицизма неверовање ауторитету.
По њему, "млади највише верују својим вршњацима" и да би само разговор са вакцинисаним вршњаком могао да помогне да се неко ослободи страха.
- Помаже кад разговараш с вакцинисаном особом из твоје старосне групе - тај јаз између тебе и концепта вакцинације се смањи, не делује више толико страно као пре. Верујем да, чак и да се неко не одлучи за вакцинацију, након разговора с пријатељем - сам разговор може да значајно промени перспективу и скрати ту дистанцу која сигурно постоји, а можда и умањи многе страхове везане за тај процес, поготово оне ирационалне.
Неки од предлога већ се спроводе у пракси.
У жељи да се студентима пружи могућност да се лакше вакцинишу, у Студентском граду је постављен вакцинални пункт на коме се млади, али и сви други грађани могу вакцинисати Синофарм или Фајзер вакцином.
Да би подстакао студенте да се вакцинишу, Студентски град је објавио да ће као додатни подстрек сви вакцинисани студенти добити бесплатно коришћење теретане и сауне месец дана, као и паркинга у оквиру Студентског центра, што могу да искористе до краја 2021. године.
- Само да се ово што пре завшри - рекла нам је једна студенткиња која се управо вакцинисала на овом пункту.
Кампања за вакцинисање младих је тек почела и сигурно је да је потребно време да би се видели резултати. Ипак, из свега приложеног је јасно да је пред државом и струком дуг пут пре коначног циља - стварања колективног имунитета.
Једно је ипак сигурно - тај приступ мора бити крајње избалансиран.