НЕВЕРОВАТНИ ЕКСПОНАТИ: Фрањо има необичан хоби, а у његовој колекцији постоје предмети стари преко једног века (ФОТО)
Људи скупљају разноразне ствари, али ретко ко се може похвалити колекцијом какву има један Војвођанин.
Фрањо Тот деценијама је скупљао по војвођанским равницама секире, чекиће и друге предмете ручно прављене, а које је проналазио на парцелама широм села Бач. Све их је касније сачувао у својеврсном музеју у свом домаћинству, па су секире за месо, лед и дрво као експонати попунили полице и гараже.
ИМУНОЛОГ НАЈАВИО ДЕФИНИТИВНИ КРАЈ ЕПИДЕМИЈЕ НА НАШИМ ПРОСТОРИМА! Ковид би могао заувек да нестане?
УПОЗОРЕЊЕ! "AMSS" позива возаче на ОПРЕЗ, пробајте да избегнете гужве на овим местима
ПЕШАКА ОД КРАЉЕВА ДО КОСОВСКЕ МИТРОВЦЕ - ЗА ГАВРИЛА! Велико срце Немање Николића, хуманим гестом жели да скупи што више новца за лечење (ФОТО)
- Неко воли риболов, неко бициклизам, а ја лов на старе секире и друге предмете. Бројао сам до хиљаду, када сам премашио тај број престао сам да бројим. Почео сам да их сакупљам пре десет година. Сви знају да се тиме бавим и доносили су ми из свих крајева не само Војводине већ и целе Србије. Доста предмета су ми Роми донели јер знају да сам љубитељ тих јединствених експоната, који су ретко коме занимљиви - казао је Фрањо Тот.
Колекционар из околине Вуковара када пронађе екпонат који му недостаје не пита за цену, поносан је на свој музеј, јер се у њему налазе предмети стари чак преко 100 година.
- Имам у колекцији секиру коју сам случајно нашао на отпаду и јасно се види урезана година производње 1902. Да није дошла код мене у музеј, завршила би вероватно у некој топионици, где би се истопила и нестала. Имам и секире "брадвине" са којом су сељани тесали греде када су се куће правиле. Оне имају мало закривљен угао да се приликом рада не повреде руке. Данас мало који ковач би умео да направи добру секиру, ја сам за деценију сакупљања успео да нађем десет десних и само једну леву - изјавио је Тот.
Фрањо се није задржао на сакупљању само секира, већ је свој музеј прошио за неколико полица на којима стоје чекићи од 100 грама до 15 килограма, није гледао километражу већ је ишао до најудаљенијих села, па чак и Смедеревске Паланске како би узео најтежи експонат.
- Имам ја много алата у свом музеју, од секача за сено из 1864. године од кованог гвожђа са резбареним детаљима за који сам морао неколико пута да идем код власника и да га убеђујем да ми преда. Имам секаче металне за сено, ручну бушилицу стару преко два века која је још у функцији - прича Фрањо.
Кроз овај јединствен музеј годишње прође око хиљаду туриста који из радозналости желе да виде старе секире на једном месту.
Тот поручује да ће и даље скупљти ове експонате по разним вашарима и парцелама и неће продавати док је жив. Ово за њега велико богатство, предаће кад дође време својим синовима и унуцима.
