"НИЈЕ БИЛО ЛАКО ЗАМЕНИТИ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА" Протојереј у ОПРОШТАЈНОЈ БЕСЕДИ открио детаље из Иринејевог живота
Старешина Саборне цркве опростио се у име ученика благопочившег патријарха
Старешина Саборног храма Светог архангела Михаила у Београду протојереј-ставрофрор Петар Лукић такође се обратио верницима над одром патријарха Иринеја.
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ЋЕ ОВДЕ БИТИ САХРАЊЕН: Како изгледа крипта у којој ће бити спуштен ковчег његове светости? (ВИДЕО)
ИРИНЕЈ МУ ЈЕ БИО УЧЕНИК, ЗАЈЕДНО СУ ПЕВАЛИ... Уснули патријарх имао је доста заједничког са патријархом Павлом
Скроман пут на царство небеско: Иринеја сахрањују у одежди коју је чувао 38 година
- Свети архијерејски Синод ми је поверио да се у име свештенства, да се у име многих опростим од њега. Осећам велику част што ћу говорити о њему. Он је у тешком времену пошао за Христом и остао за њим до краја. Свесни смо да га је смрт приближила Христу.
Он је знао и учио нас да бити човек није само рођењем. Стремљење нас приближава једне другима и самом богу. Можемо рећи да се наш патријарх Иринеј на свом путу богатио људским врлинама и људе различитих становишта придобијао за дијалог. Нема његовог ученика који не памти свог учитеља по смирењу. Та благост га није напуштала. Ретко га је ико памтио другачије. Ако је иком и скренуо пажњу на понашање, то је чинио пажљиво и обазриво и тај би осећао да је његова строгост праведна - рекао је оцењујући да је био прави пастир.
Поновио је да није било лако наследити патријарха Павла на том месту.
- Није било лако преузети кормило српске Цркве накрон патријарха Павла. Све године свог патријарховања посветио је суочавању са свим проблемима који су оптерећивали цркву. И дан-данас одзвањају речи да ће његов програм рада бити само и једино Јеванђеље.
Благост патријарха Иринеја пратила је његова одлучност и разборитост. Све време он се трудио и чувао од гордости и због тога је био пример смирења, доброте и честитости. Своје првенство међу равнима буквално је схватио као првенство у служењу. Бринуо је и о свима који су му били поверени. У тешком времену које нам је свима добро познато, као епископ нишки налазио је снаге да обнавља храмове и, изнад свега, живу Цркву. Као патријарх српски наставио је пастирски и градистељски рад. Бисер тог градитељства је овај велелепни храм о коме се старао.
Старешина Саборне цркве осврнуо се и на последње дане патријарха наводећи да су њихове молитве биле са њим, али да је воља божија била таква да их сада напусти.
- Његов изненадни одлазак у болницу је забринуо нашу цркву. Молили смо се да оздрави и да нам се врати. Сада видимо да је воља божија била другачија и да само господ зна зашто је сада одлучио да га позове себи. Сигурни смо да ће га Господ наш препознати као искреног, верног служитеља. Због непролазних добара којима се украсио, због монашког подвига и искреног сужења богу, свештенство, монаштво и верни народ су га волели. Верујемо да се он радује сусрету са господом богу.
