ЊЕНА ВАКЦИНАЦИЈА У СРБИЈИ ПРОБУДИЛА ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ РЕГИОНА: Хрватица открила своје разлоге и последице тога
Открила како је протекао пут до куће, односно прелазак преко српске границе
Међу 22.000 странаца који су се закључно са понедељком вакцинисали у Србији била је и Зинка Бардић из Хрватске.
У КОВИД БОЛНИЦИ СОКОБАЊА НЕМА ВИШЕ МЕСТА НА КИСЕОНИКУ: Пацијенте у тешком стању премештају у друге болнице
СКОРО 8.000 ЉУДИ ДО ЈУЧЕ ХОСПИТАЛИЗОВАНО ЗБОГ КОРОНЕ: Српски медицинари на рубу снага, вакцинација је спас!
НЕСАВЕСНИ ГРАЂАНИ САМО ОДМАЖУ, А ОНИ СУ НА ИВИЦИ ИСЦРПЉЕНОСТИ: Апел Татјане Аџић одјекнуо целом Србијом (ФОТО)
Зинка је своје искуство од пријаве на порталу еУправе па до саме имунизације описала у тексту који је пробудио велико интересовање читавог региона, а сада је своје разлоге за то, као и "последице", испричала.
- Осећам се добро све време од примања вакцине. И моји родитељи су (тек) пре десетак дана примили "астра-зенеку". Мајка је имала, а отац је прошао без нуспојава, па сам имала 50 одсто генетске шансе да се испољи бурнија реакција. За сада је мирна. Проверићу антитела за две-три недеље. То нам је свима постало "главни спорт", а приватне лабораторије фино зарађују - каже Зинка, и додаје да је свесна да, осим антитела која производе Б лимфоцити, постоји и станични имунитет, односно да ћелије уче како да се боре против напада вируса, као код особа које су преболеле Ковид.
За опцију вакцинације у Србији, каже, знала је још када је на почецима имунизације књижевница Ведрана Рудан писала о томе.
- Некако, нисам се одмах пријављивала, мислим се: "Треба пустити прво старе, болесне држављане Србије, а онда је мој партнер, који се пријавио пре месец и по дана, јер је имао другу логику "па неће нас звати док своје не вакцинишу", добио позив прошле недеље за Београд. Попунила сам одмах формулар и размишљала да и мене позову за месец и по, опет ће бити пре него у Хрватској. Међутим, већ други дан сам добила позив за суботу. Пријавила сам се з Сремску Митровицу, јер је најближе граници и позвана сам у Нови Сад - каже нам Зинка.
"Астра-зенеку" јој је, каже кроз смех, одабрао систем еУправе. На питање да ли се плашила што ће баш њу примити, будући да је судбина друге дозе неизвесна у многим земљама, одлучно одговара да страха нема.
- Чак сам присталица концепта да је боље цепити што више становништва једном дозом па вакцинисати још накнадно него да људи на крају снага и живаца чекају. Ризик је и сваки пут кад уђете у кола, било да возите или вас возе. Ко каже да те нека пијана будала неће убити у јурећем аутомобилу? Мислим да више ризика има аспирин који је препорука попити након цепљења од цепива - говори Зинка.
- Трудим се да у својој околини немам људе који шире негативну енергију, мржњу и који своје животне фрустрације испољавају на другима. Какав си ти према другима - такви ће и други бити према теби, некако је мој мото (премда не успева увек). Непознати људи ми се јављају у инбокс да ме питају са савет, признавање потврде и слично. Неки ме зову храбром женом, а ја сам једноставно имала потребу да напишем текст који ће људима отворити и ту могућност - каже Зинка.
Иако су сви, како српски тако и хрватски медији, пренели њено искуство, а како увек постоје они који ликују и критикују туђе одлуке, нарочито када су везане за оба народа, питали смо је и шта се десило након што је описала своје искуство.
- Знала сам да се излажем, урадила сам то свесно како бих на тај начин пре свега грађанкама и грађанима Хрватске пренела лично искуство. Чак сам сама понудила текст "Јутарњем". Имала сам потребу да поделим то искуство пуно неке сете и заједничког памћења (које нисмо бирали, као ни оно што је уследило након тога) - објашњава Зинка.
Одмах описује и своје разлоге за одлуку да прими вакцину, због које је, како се испоставило, морала да иде километрима далеко.
- Нико на свету не зна колико ће држати заштита од цепива, али ако се сви што пре не вакцинишемо, ризикујемо развој нових сојева међу онима који или одбијају или немају прилике да се вакцинишу. А онда ни нас имунизоване цепиво више неће штити. Цепиво је једно од највећих достигнућа цивилизације - каже Бардић.
На крају, открива и како је протекао пут до куће, односно прелазак преко српске границе.
- Драго ми је да ме то питате будући нас на изласку пита гранична полицајка Србије шта смо радили у Србији. Кажемо: "Вакцинисали се". На то ће она: "Пазите се сада јако три недеље и срећан пут! Ево то је крај моје приче".
