ЊЕНУ НЕСРЕЋУ СУ СВИ ВИДЕЛИ: Девојка је летела двадесетак метара због УДАРЦА АУТОМОБИЛА, опоравак је трајао месецима - Дан када је ЧУДОМ преживела слави као крсну славу

- Знам да је то било чудо, али Бог је некако био уз мене, било је суђено да преживим. Све што се тада десило, потиснула сам из сећања да бих лакше кренула даље. Након тог догађаја још више ценим живот, било чији, постала сам вегетеријанка, а сањам о отварању прихватилишта за напуштене животиње. Имам снове и амбиције као и било која девојка мојих година и захвална сам што сам добила прилику да их остварим, јер лако је могло бити другачије - овако прича девојка (27) из дољевачког села Пуковац која је пре десет година чудом преживела тешку саобраћајну несрећу у улици Димитрија Туцовића у Нишу.

Снимак тешког удеса са камере видео надзора на згради Поште постао је виралан јер је летела двадесетак метара пре него што је великом силином ударила у коловоз.

Она је задобила прелом лобање, десне надлактице, обеју кости десне потколенице, вишеструког прелома карличних костију, бројне унутрашње повреде које су изазвале обилоно крварење и и низ лакших повреда, због чега се месецима лечила.

Момак који ју је ударио је на суђењу признао да је возио петнаест километара брже од дозвољене брзине и изразио кајање и спремност да помогне повређеној девојци. Осуђен је на само десет месеци затвора и то тек након жалбе тужилаштва на првостепену пресуду којом му је изречена истоветна казна, али је требало да је издржава код куће уз примену електронског надзора.

На овој прелепој девојци сем једва видљивог ожиљка на челу и неколико рупица на руци од фиксатора, трагова страшне несреће нема. Каже да је потпуно здрава, да више не иде ни на какву рехабилитацију, те да је срећна што се потпуно опоравила јер је имала изузетно тешке повреде.

- У болници сам провела месец дана, а после сам месецима ишла на рехабилитацију. Превазишла сам и психичку трауму изазвану овим догађајем јер сам се ваљда, несвесно, потрудила да све заборавим. Не сећам се ни несреће ни болнице... Према човеку који ме је повредио немам никакве емоције. И њега сам оставила у прошлости. Гледам у будућност са оптимизмом, при крају сам студија архитектуре, радим, желим да заснујем породицу, једноставно уживам у сваком дану - каже за медије.

Њена породица 7. јун, када је девојка тешко повређена, а који Српска православна црква обележава као дан трећег обретенија главе Јована Крститеља, већ десет година слави као крсну славу из захвалности што је она и даље са њима.

Извор: Србија Данас/Телеграф/Аутор: Драгана Коцић