ШТА СТОЈИ ИЗА НОН-ПЕЈПЕРА И ОДАКЛЕ ПОТИЧУ: Има ли наде да се угаси "балканска ватра"?
Аналитичари сматрају да сви нон пејпери заправо потичу из балканске "кухиње"
Прекрајање граница земаља Балкана, укључујући БиХ, у протеклих месец дана поново се нашло у жижи домаће, али и светске јавности захваљујући бројним нон пејперима којима се "махало" у медијима, а о чијем пореклу се углавном ништа не зна.
ЗАШТО СЕ НА ЂУРЂЕВДАН ПЛЕТУ ВЕНЧИЋИ И ПАЛЕ ВАТРЕ: Како да сазнамо да ли ће нам година бити плодна и здрава
НЕСТАЛА ДЕВОЈКА (20) ИЗ БЕОГРАДА: Мира јутрос кренула на посао из Кнез Михаилове и од тада јој се губи сваки траг
НОВА СЕДНИЦА У УТОРАК ИЛИ СРЕДУ! Тиодоровић се поново огласио: Да ли нас чека ново попуштање мера?
Европски (не)папирни рат службено је почео крајем марта када је Хрватска послала у Брисел нон пејпер који су потписале Словенија, Мађарска, Бугарска, Грчка и Кипар, а у којем се говори о промени Изборног закона у БиХ по вољи ХДЗ БиХ, пише Српскаинфо.
Одмах потом члан Председништва БиХ Жељко Комшић послао је и своју верзију нон пејпера у Брисел у којем је жестоко критиковао Хрватску и Србију због, како је рекао, мешања у унутрашње ствари у БиХ.
Буру у јавности, међутим, највише је изазвао нон пејпер који се појавио две седмице касније под насловом "Западни Балкан - пут напред", а за који се тврдило да иза њега стоји Словенија. У том документу се, између осталог, предвиђа прекрајање граница шест земаља Балкана, подјелу БиХ и стварање "велике Албаније" и "велике Србије".
И ту није крај нон пејпер еуфорији. У међувремену, јавност је могла да чује и за појаву нових нон пејпера који су наводно потекли из Будимпеште, а по некима и из немачко-француске кухиње, а који, такође, предвиђају прекрајање граница земаља Балкана.
Своју верзију нон пејпера ових дана је најавио и лидер СНСД Милорад Додик.
Упоредо са нон пејперима, духови подела опседали су Балкан захваљујући и изјавама разних међународних аналитичара који су у својим анализама предвиђали распаде БиХ, Србије и Сјеверне Македоније.
Иако су нон пејпери неформални дипломатски документи који немају ни датум, ни потпис, нити обавезу спровођења, ипак су дигли невиђену буру у јавности, а "температуру" су додатно загрејали и бројни аналитичари. Шта је позадина целе приче и коме оне иду у прилог? Шта је навело дипломате на априлски (не)папирни рат над Балканом?
Главни истраживач и координатор програма у Центру за примењене европске студије у Београду и бивши амбасадор БиХ при ЕУ Игор Давидовић сматра да није реч о никаквој међународној дипломатској офанзиви, већ да иза свега стоји "домаћа кухиња".
Он верује да је бура која се протеклих дана дигла у јавности креирана управо на Балкану и то од стране оних којима таква прича одговара.
Давидовић истиче да нон пејпер, као технички инструмент којим се комуницира у свету дипломатије на врло неформалан начин, није никакав новитет. То је нешто, како додаје он, чиме се дипломатија одавно служи ради анкетног испитивања, реаговања и слично.
- На Балкану смо у протеклом периоду прво имали неке резолуције, па резолуцију против резолуције, па неке стратегије, па стратегије на стратегију. Сада смо доживели некакво помодарство које се зове нон пејпер еуфорија. Многи од тих докумената су у ствари неки фантомски нон пејпери јер нико не зна ни да ли заиста постоје. Они који се прозивају да су их написали или негде упутили тврде да нису. Према томе, реч је о неким, пре бих рекао, спекулацијама, него што је реч о реалности – истиче Давидовић за Српскаинфо.
Он каже да су упоредо са појавом наводних нон пејпера уследиле и очекиване реакције од стране политичара и јавности. Неки су их дочекали са осудом, а неки са одобравањем.
Давидовић истиче да ни један од тих нон пејпера, ако заиста постоје, ништа битно неће променити на Балкану, поготово не границе. Бар не дипломатским путем.
- Тешко да ће се интереси великих играча знатно променити. Да би се нешто реализовало морало би се извести у некој званичној дипломатској акцији или иницијативи, а не у некој анкетној која се сада код нас популарно зове нон пејпер дипломатија. Фигуративно речено на Балкану је ватра угашена, али жар увек тиња – упозорава Давидовић.
Он каже да ко год загази на територију Балкана с намером да направи неку дубљу промену или нешто што би се тицало распада држава, припајања делова једне државе другој, тај жар ће претворити у пламен. Давидовић стога не верује да је ико способан и кадар или да жели да преузме на себе одговорност због распламсавања неких сукоба. Он истиче да појаву наводних нон пејпера домаћа политичка сцена користи за још једно позиционирање и сучељавање једних против других, па отуд и најновије приче о мирном разлазу које су врло мало вероватне.
Бивши амбасадор БиХ у Бриселу Драшко Аћимовић слаже се са оценама да је прича о фантомским нон пејперима вероватно креирана у домаћим кухињама. Он истиче да ни један документ, било службени или неслужбени, не може стићи у Брисел, а да му се не зна порекло. Аћимовић каже да врх ЕУ зна одакле долази одређени документ и ко је његов аутор.
С обзиром на то да се у јавности у последње време спомињу нон пејпери које нико није видео и од којих сви перу руке, Аћимовић каже да је очито да нешто не штима у целој причи.
- Очито да та прича некоме одговара како би се сакрили неки проблеми у земљама Балкана, посебно БиХ, попут лоше економске ситуације, задужења, кредита који су стигли из ЕУ, помоћи која стиже из ЕУ и слично. Све говори да иза целе приче стоје локални актери који ту причу покушавају искористити за неке своје циљеве - каже Аћимовић..
Да ли је неко писао нон пејпере у сарадњи са особама из одређених земаља у окружењу то, по речима Аћимовића, још не знамо, али је видљиво да се сви ограђују од тога, и Србија, Словенија, Америка, Русија, па и ЕУ.
Директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, Зијад Бећировић, подсећа да нико још није преузео одговорност за нон пејпере од којих неки потенцијално „нуде и рат“,
- Сви који су аутори ових нон пејпера пристали су и на рат као модус операнди и као средство прекрајање граница. Наравно да креатори увек имају и скривене циљеве и лично мислим да постоје одређене групације у Европи које нуде прекрајање, те имају разне друге циљеве, од политичких до финансијских, али и територијалних – каже Бећировић у разговору за Српскаинфо.
Кад се реши питање Косова, како додаје он, тада ће престати прича о прекрајању граница.
