НОВА ОПАСНОСТ КОД МЛАДИХ! Лекови за смирење постали свакодневница млађих генерација

Све више младих особа пије лекове за смирење, а многи од њих то раде мимо лекарских рецепата, уз мешање са алкохолом, што може потенцијално да буде опасно, упозоравају стручњаци.

Психијатар Лела Трнинић објашњава да су лекови за смирење препарати који се преписују за умирење унутрашње напетости, страха и узнемирености и да су то најчешће лекови из групе бензодиазепина (бенседин, лоразепам, бромазепам).

-То су лекови који делују на нивоу централног нервног система, делујући и потенцирајући инхибиторни неуротрансмитерски систем, који онда делује на одређене структуре које генеришу емоције и то је пут ефекта када пацијент узме терапију, да се осећа смиреније и опуштеније- навела је она за Танјуг.

Додаје да постоји више индикација за преписивање оваквих лекова, да се преписују за анксиозна стања, код разних афективних и других психијатријских поремећаја и истиче да није свака анксиозност и напетост разлог да се одмах узме лек за смирење.

-Потребно је да тегобе трају извесно време, да утичу на функционалност пацијента, да не пролазе. Да се особа осећа стално узнемирена, теже обавља своје радне или породичне активности. И тада је потребно да се та особа јави стручњацима, који би проценили који је лек потребан да она узима. Ми данас имамо искуство да људи узимају по препоруци пријатеља, комшије, али то није најбољи начин да започнемо неку терапију- рекла је Трнинић.

Када је о дози лекова које дају лекари реч, она наводи да углавном саветују најмању дозу која може да изазове одређено побољшање и да се за неке соматске болести саветује да се лекови узимају у краћем временском периоду.

Зато што су то лекови који, када се узимају дуже, поготово високе дозе, изазивају психичку и физичку зависност, јављају се толеранције. Лек више није ефикасан у оној мери колико је пацијенту користило, он повећава дозе и код наглог прекида терапије јављају се апстиненцијалне сметње. Врло је опасно да сам пацијент одређује шта пије, колико пије, у ком временском периоду", рекла је Трнинић.

Упозорава да се истовремено не конзумирају лекови за смирење и алкохол, који такође има инхибиторне ефекте, па је могуће да у зависности од дозе узетих препарата дође до здравствених стања која могу бити угрожавајућа за живот пацијента.

Указала је да је приметан тренд пораста код младих особа менталних обољења, анксиозности, депресивности, поготово после пандемије коронавируса.

-Млади живе у једном изазовном времену. Они врло често у неким истраживањима описују да осећају страх, да осећају узнемирност, да тешко одговарају задацима у едукативној сфери, да постоје емоционални проблеми, да постоје проблеми у социјалном функционисању, а некада и породични проблеми. Бележи се да врло рано почињу да узимају лек за смирење, јер они то виде као начин да те тегобе које они имају знатно умање- рекла је Трнинић.

Саветује особама које дуже времена имају одређене сметње да се јаве стручњацима, који могу проценити и направити индивидуални план третмана, додајући да се данас за лечење анксиозности психијатри не ограничавају само на употребу лекова за смирење.

-Постоје други лекови који су у том смислу ефикаснији, да немамо ризике који постоје код ових препарата и који могу довести до значајне редукције симптома код пацијената и бољег квалитета живота- рекла је Трнинић.

Додаје да лекари за анксиозне сметње саветују психотерапију и наводи да постоје и нефармаколошке методе лечења, као што су физичка активност, дружење, методе мишићне релаксације и друге.

Нина Шашић из НВО Ре Генерација каже да су лекови за смирење лекови који се добијају на рецепт, да су то код нас најчешће бенседин, бромазепам и ривотрил и наводи да је реч о контролисаним супстанцама које се преписију најчешће за поремћаје који садрже анксиозност.

-Наша истраживања и наш рад са младима су показала да је употреба ових супстанци релативно распрострањена и да је у порасту током последњих година, нарочито након ковида. Мислим да је разлог томе и повећана количина анксиозности, психоемотивних сметњи са којима се млади сусрећу све више- рекла је Шашић за Танјуг.

Наводи да је употреба ових лекова, бензодиазепина, донекле заступљена и у ноћном животу, осносно на журкама, фестивалима, у клубовима, баровима и слично.

Шашић каже да младима није тешко да добију фармакотерапију и да је потпуно прихватљиво и смислено да младој особи из неког разлога та терапија буде преписана.

"Проблем настаје онда када се те супстанце узимају или са другим супстанцама у комбинацији или када се узимају у дозама већим од препоручене, када се узимају без препоруке, односно без рецепта", рекла је Шашић.

Пошто се лекови дају на рецепт, додаје она, постоји прописана терапија, која укључује упутства како и у којој количини се пију, па проблем настаје када се пију у дозама већим од препоручене, одједном или у комбинацији са алкохолом, нарочито у контексту ноћног живота, односно рекреативне употребе.

-То је проблем зато што су и бензодиазепини и алкохол депресори централног нервног система, што значи да успоравају његов рад и у њиховом садејвству може доћи, нарочито у већим дозама или количинама, до појава као што је губитак памћења, губитак свести, респираторна депресија. То је потенцијално врло опасна ситуација- указује Шашић.

Додаје и да је заступљено коришћење лекова након узимања супстанци које имају супротан ефекат на централни нервни систем, односно супстанци које су стимуланси централног нервног система, као што су кокаин, амфетамин (спид) и МДМА (екстази), како би узимањем лекова био поништен ефекат тих супстанци.

Шашић указује да је потенцијално опасно и мешање лекова за смирење са канабисом и истиче да је битно запамтити да свако мешање различитих психоактивних супстанци носи одређене ризике који нису мали.

"Чак и ако имате лично пређашње искуство које каже да се није ништа трагично десило, то не значи да се следећи пут неће десити, јер постоји велики број фактор који утичу на то", истиче Шашић.

Говорећи о дозама лекова које млади узимају, она наводи да се у ноћном животу дешава се да узме по неколико таблета, што је поготово проблематично када се уради у спрези са употребом алкохола.

Шашић каже да је одлука о употреби ове врсте лекова на стручњацима за ментално здравље и да је битно знати да фармакотерапија није једини елемент терапије и да би увек требало да иде у спрези са психотерапијом.

"Да ли постоји алтернатива, то зависи од случаја до случаја. Ако ваш лекар сматра да вам је потребна та врста терапије, он ће умети да одреди дозу и он ће вам дати још неки елемент терапије. Фармакотерапија би требало да у већини случајева буде подршка психотерапији, подршка опоравку", закључила је она.

Поручује свима који узимају лекове мимо препоруке лекара да се обрате некоме за помоћ и подршку.

Извор: Танјуг