Коронавирус је у првом и другом таласу у Србији прошао одређене мутације којима доминира у такозваној групи 20Б у светској Банци гена, па условно можда може и да се говори о српском соју короне.
ПОПЛАВА ИМ ОДНЕЛА 17 КОЊА, АЛИ ОНИ НЕ ОДУСТАЈУ: Уз помоћ добрих људи и мукотрпним радом њихово крдо опет је бројно (ФОТО)
Иако су мутације нормална појава, иако оне, по речима стручњака, не носе никакве значајне промене у самом вирусу, јасно је да је корона у Србији добила неке своје, макар и симболичне, карактеристике.
Класификација
У нашој земљи мутације на геному коронавируса прате истраживачи угледног Ветеринарског специјалистичког института Краљево, где су нам виши научни сарадник др Дејан Видановић, "омиљени српски ветеринар" др Миланко Шеклер и директор др Мишо Коларевић показали како секвенцирају корону. Британски сој још нису нашли, али су поређењем гена утврдили да се српски вируси, према једној од међународних класификација, могу сврстати у шест такозваних група или клада - 20А, 20Б, 20Ц и 20Д, 20А.ЕУ2 и 20Е.ЕУ1. То значи да је вирус дошао у Србију из различитих земаља, пре свега из Швајцарске, Италије, Немачке, Данске, Аустрије и САД.
Вакцинација / Извор: Реутерс
- Када прочитамо геном из наших узорака, убацујемо га у Банку гена (Гене банк) и ГИСАИД, платформе где свако бесплатно даје геноме и бесплатно их узима па упоређује. Банка има 300.000 секвенци, али је само 3.000 репрезентативних, јер рачунар више не може да обради - прича др Видановић, који нас је претходно провео кроз све фазе секвенцирања короне.
На екрану нам показује 20Б групу вируса у Банци гена - готово све линије (геноми) су црвене, што је боја за оне из Србије. Сиве (боја за геноме других држава) само су по две линије из Енглеске и Хрватске и по једна из Немачке и Словачке.
Трећи талас
- Српски узорци у 20Б су из априла, маја и јуна, и сви они, што је и карактеристично за све европске изолате, имају мутацију Д614Г на С (спајк) протеину, који служи за везивање короне за људску ћелију. Али та мутација не мења карактеристике вируса, као ни остале које су на нашим изолатима. Најмањи број мутација у 20Б има узорак из априла, пореклом из Новог Сада - четири, а највише онај из Краљева из јула - 22, што је и логично - што је дуже вирус био ту, више је и мутирао - истиче др Видановић.
коронавирус / Извор: Профимедиа
Он показује како се јасно види да се овакав вирус ширио по Србији - имало га је и у Војводини, на југу - Ниш, Лесковац, Врање, Пирот, а највише у западној Србији. А скоро у потпуности је нестао из Србије с другим таласом. У трећем таласу је било знатно више коронавируса из других група.
- Иако у групи 20Б, која има сличне карактеристике и мутације вируса, има доста узорака из Србије, не бих се усудио да то назовем српским сојем. Зато што су у Банци гена само репрезентативни узорци, али ни они нису из целог света, јер неке државе и немају услове да раде секвенцирање. И пре свега зато што Србија у региону највише секвенцира. И Хрватска, Словенија, БиХ, С. Македонија и Црна Гора то чине, али у мањем броју, док неке земље уопште не, попут Албаније и Бугарске, па не знамо да ли и колико оваквог вируса има и код њих - закључује др Видановић, који додаје да му је у секвенцирању помогла колегиница Бојана Тешовић, као и да је ово део пројекта Владе Србије „Национална студија серопреваленције и молекуларна карактеризација САРС-ЦоВ-2 током епидемије у популацији Србије“, на чијем челу је проф. Татјана Пекмезовић, а ту су и професорке Тања Јовановић и Александра Кнежевић, које на Медицинском факултету у Београду, такође, раде секвенцирање коронавируса.
Миланко Шеклер: Све супротно од грипа
Миланко Шеклер нам каже да је корона врло незгодан вирус.
Шеклер / Извор: Фото: Printscreen/RTS
- Код короне је немогуће повезати секвенце с клиничком сликом или тим да ли је, рецимо, склона да више напада млађе или старије, као што је случај с грипом. Све зависи од самог стања организма, а не од вируса - истиче Шеклер и додаје да британски сој још није толико мутирао да даје тежу клиничку слику или да не делују постојеће вакцине, и да још нису нашли ништа ни близу томе у Србији.
Мишо Коларевић: Први на много начина
Мишо Коларевић, директор Института, истиче да су они први у Србији увели реалтиме ПЦР методе обраде узорака, као и секвенцирање генома.
- Још 2006, после птичијег грипа, увели смо реалтиме ПЦР, а 2007. купили смо први апарат за секвенцирање, који смо користили и за свињски грип. А 28. марта лане, на позив кризног штаба, ушли смо у ПЦР тестирање, а већ у априлу почели секвенцирање генома - каже и додаје да су референтна лабораторија за осам животињских болести.
Азурски антициклон само што се није активирао, ево шта то значи за Србију: Снег је готово известан, метеоролог открио да ли треба очекивати ЛЕДЕНЕ ДАНЕ
"Видео сам да дете непомично лежи, да не даје знаке живота" Мушкарац који је први притрчао у помоћ убијеном младићу (17) у Лесковцу открио све детаље хорора
