Обележавамо Духовски понедељак: Много лепих веровања везано за овај празник

Јуче смо обелжили један од највећих празника у Српској православној цркви - Свету тројицу или Духове, који се обележава 50. дан после Ускрса и десети дан после Спасовдана.

Духови уједно представљају "рођендан" Хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле. По значају то је трећи празник, после Ускрса и Божића, и као они, такође се слави три дана.

Празновање се наставља целе седмице, не пости се и то је такозвана трапава недеља. Тако је данас Духовски понедељак, а сутра се обележава Духовски уторак.

Према народним веровањима, током три дана Духова се не праве славља, као што су свадбе, крштења и томе слично.

У појединим деловима Србије се верује да у води владају неке зле силе, па да се током ова три дана никако не треба купати у рекама.

Три дана је црвено слово, тако да ни данас, ни сутра, тако да никако не треба обављати теже физичке послове, као ни шивење и сличне "женске" послове.

Народна веровања на овај дан су различита у Србији. Верује се, наиме, да ће оне девојке које се умију водом, у којој је стајало цвеће од којег се плету венчићи, преко целе године имати чисто и бело лице.

Са друге стране, мушкарци које девојке буду даривале венчићем, према народном веровању у источној Србији, годину ће завршити као младожење.

На други дан Духова нипошто ништа у кући не сме да се обавља од тежих послова, нити са иглом, јер се овакво понашање сматра непоштовањем апостола и светаца и не обраћањем пажње на њихове речи.

У западној Србији, пак, обичај је да се на овај дан укућани сете преминулих у тој години и приреде им симболичну трпезу како би сачували дом од злих сила!

Духовски понедељак је први дан после Духова и у многим европским и осталим земљама се празнује као нерадан дан: у Аустрији, Барбадосу, Белгији, Грчкој, Гибралтару, Данској, Исланду, Кипру, Луксембургу, Мађарској, Немачкој, Норвешкој, Румунији, Француској, Холандији и Швајцарској.