Обележен Дан безбедности на интернету: Деца најугроженија, вршњачко насиље најзаступљеније
Организацијом округлог стола са циљем размене мишљења, искустава и знања између цивилног сектора и ресорних институција, Министарство трговине, туризма и телекомуникација обележило је Дан безбедности на интернету, који се сваке године обележава у 144 земаља широм света.
Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација,Татјана Матић, истакла је у уводном обраћању да се најчешће и најтеже злоупотребе дешавају са децом и да су едукација у школи и доминантнија улога родитеља кључ за решавање проблема.
- Србија је, према последњем истраживању, десета земља у свету по развијености савремених информационих технологија, а када је у питању безбедност деце на интернету, Србија је прва у региону, рекла је Матић.
Контакт центар за безбедност деце на интернету осмишљен као механизам за смањење могућности злоупотребе деце и младих путем интернета, даје одличне резултате.
- Контакт центар је основан пре две године као јединствен механизам ове врсте у региону, а у Европској унији само неколико земаља има овако развијен систем - рекла је Матић и додала да је од почетка рада контакт центра било више од 7.000 позива, од чега је 1.380 предмета формирано, а 155 предмета имало елементе кривичног дела.
ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ НАЈЗАСТУПЉЕНИЈЕ
- Статистике показују да је најзаступљеније вршњачко насиље, па злоупотреба налога на друштвеним мрежама, врбовање, педофилија је при крају ове листе и у последње време све већи број деце има неки вид зависности од видео игрица и практично болести зависности, упозорила је Матић.
ДИГИТАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ КАО МОГУЋНОСТ ЗА ЗАШТИТУ И ЕДУКАЦИЈУ
У округлом столу учествовала је и Ивана Миленковић испред Удружења ,,Друг није мета" и истакла фреквентност вршњачког насиља путем интернета, али и потенцијал који дигиталне технологије имају у заштити и едукацији деце.
- Дигиталне технологије нису само отвориле простор у коме се вршњачко насиље дешава, већ су и алат који деца и млади данас користе са циљем да повреде и понизе једни друге. Сетимо се случаја у Суботици од пре неколико дана када је малтретирање једног дечака забележено мобилним телефоном, а снимак објављен на интернету. Управо је ово једна од најважнијих разлика традиционалног насиља међу вршњацима и оног које укључује дигиталне технологије - пре експанзије дигиталних технологија сукоби који су настајали међу децом остајали су везани за један контект, одређену средину и одређен број људи - учионицу, школско двориште... Данас, деца која су доживела трауматично искуство са својим вршњацима, често нажалост доживљавају и дистрибуцију нежелејних снимака, што већ тешку ситуацију додатно отежава и на одређен начин дете етикетира пред милионима људи који погледају снимак. Истовремено, дигиталне технологије су канал који представља огроман потенцијал за заштиту и едукацију, како деце, тако и родитеља, али и наставника, и управо у том правцу треба да усмеримо енергију и ресурсе, рекла је Миленковић.
НЕ БРАНИТИ ДЕТЕТУ ДИГИТАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ, НЕГО ГА НАУЧИТИ ДА СЕ ЗАШТИТИ
На образовању младих о безбедности на интернету ради и Министарство просвете које је пре нешто више од годину дана формирало је сектор за дигитализацију у просвети и науци, а поред тога увело је и нови обавезни програм у школе Информатика и рачунарство.
- Ми напорно радимо на томе да наша деца буду буду становници света. Не говоримо о забранама, већ о едукацији деце како да на безбедан начин користе интернет и на који начин треба да се заштите на интернету - рекла је саветница министра просвете, науке и технолошког развоја за дигитализацију у просвети и науци Катарина Алексић.
ДЕЦА МАЊЕ УКЉУЧЕНА У ПОРОДИЧНУ ДИНАМИКУ
Психолог Нада Тодересков каже да највећи проблем јесте што су деца окренута виртуалном свету, а мање су укључена у породичну динамику и да овај проблем може да се реши сарадњом родитеља, деце, школе и вршњака.
- Деца данас одрастају у свету где желе да буду стимулисана у сваком смислу, видео игрице и комуникација преко интернета им то нуде, али то је једносмерна комуникација, па када се нађу у неким реалним животним проблемима, не знају да решавају.
Статистике показују да су деца лака и најчешћа мета. Око 85 одсто деце која користе интернет на њему свакодневно проводе више од сата. Чак 11 одсто родитеља нагласило је да су њихова деца путем интернета долазила у контакт са непознатим људима, а 30 одсто њих рекло да су њихова деца била изложена неким непримереним садржајима на интернету, резултати су кампање "ИТ караван 02" Министарства трговине, туризма и телекомуникација.
Такође, 11 одсто деце било је жртва вршњачког насиља, а само 17 одсто родитеља сматра да поседује дигиталне компетенције које им омогућују да на неки нацин заштите своје дете или примене мере заштите.
У округлом столу учествовали су државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, Катарина Алексић и Биљана Лајовић испред Министарства просвете, науке и технолошког развоја, психијатар и психотерапеут др Александра Бубера, Ивана Миленковић испред Удружења ,,Друг није мета", психолог Нада Тодоресков, Владимир Пешић и Џенана Рудоња испред Националног контакт центра за безбедност деце на интернету, Тања Ранковић испред УНИЦЕФа, Данило Кривокапић, Андреј Петровски испред Share фондације, Емили Финк испред Унитас фонда и Драгана Ђурић и Јагода Петровић Укај испред НАРНСа.
