"Обезбедити залихе хране и лекова" - "Батут" се огласио упозорењем због невремена које ће захватити Србију: Време у овом крају ће бити опасно по здравље

Предстојећи хладан талас који најављује Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) биће потенцијално опасан и на здравље, упозорава Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", по чијој биометеоролошкој прогнози је и данас време може да буде опасно у једном округу.

РХМЗ је издао упозорење на јаке снежне падавине до 25. децембра. Како се наводи, у наредних 48 сати најинтензивније снежне падавине очекују се у:

• Мачванском округу
• Колубарском округу
• Златиборском округу
• Рашком округу
• Моравичком округу

У нижим пределим у овим окрузима до среде, 25. децембра очекује се од 20 до 40 цм, а на планинама преко 50 цм новог снега. Снег ће падати и у осталим крајевима Србије.

- На подручју Београда од данас поподне до сутра увече у нижим деловима града стварање снежног покривача висине од 15 до 20 цм, а у вишим деловима Београда и око 30 цм новог снега.

Дефиниција таласа хладноће

Са аспекта здравља људи, по препорукама Светске здравствене организације, талас хладноће је појава од најмање три узастопна дана када је минимална дневна температура ваздуха испод дефинисане критичне вредности.

Потенцијално опасно време по здравље у Пироту

Прогнозиране вредности минималне дневне температуре ваздуха биће у категорији потенцијално опасне појаве 23. и 28. децембра у пиротском округу.

"Батут" је своју табелу поделио у четири нивоа:

1. нулти - означено је зеленом бојом и представља време без опасности по здравље
2. први ниво опасности - означен је жутом бојом, а значи да време може да буде опасно по здравље
3. други ниво опасности - означен је наранџастом бојом, а знали да је време опасно по здравље
4. трећи ниво опасности - означен је црвеном бојом, и значи да је време врло опасно.

Шта значи први односно жути ниво

Данас и у суботу, 28. децембра, према садашњим прорачунима, први је ниво опасности, и он значи да време може да буде потенцијално опасност по здравље, и потребни су алерт и приправност.

Жути ниво значи да временске појаве које су прогнозиране нису неуобичајене, али је потребан опрез ако се планирају активности које су изложене метеоролошком ризику.

Како наводи Институт "Батут", треба:

• Треба наставити са информисањем о очекиваним метеоролошким условима
• Обезбедити залихе хране и лекова унапред
• Наставити редован контакт са особама за које се зна да су потенцијално угрожене од дејства хладноће
• Треба узети у обзир информације о најави погоршања времена у планирању активности у наредним данима.

Како хладно време утиче на здравље

Екстремно хладно време представља озбиљну ситуацију која код особа које се излажу овим временским условима за последицу може имати тешке компликације здравственог стања. Пролонгирано излагање веома ниским температурама ваздуха (температуре смрзавања) може за последицу имати озбиљне клиничке манифестације попут рововског стопала, промрзлина и хипотермије.

У упозоравајуће знаке спадају:

• неконтролисано дрхтање
• нејасан и неразговетан говор
• неспретни покрети
• осећај замора
• конфузно понашање

Уколико се неки од поменутих знакова примете код изложене особе неопходно је хитно затражити стручну лекарску помоћ.

Посебно осетљиве групе људи у ситуацијама изложености екстремној хладноћи су особе са:

• дијагнозом дијабетеса, хипертензије и кардиоваскуларних поремећаја здравља
• особе са ординираном специфичном терапијом
• старије особе, деца предшколског узраста, труднице

У условима екстремне хладноће заштита организма постиже се коришћењем одговарајуће гардеробе, као и адекватном исхраном.

Механизми који се активирају у организму утицајем ниске спољне температуре

При боравку на температури испод нуле, долази до:

• хлађења читавог тела уз немогућност организма да сачува чак ни минималну телесну температуру
• оштећења централног нервног система
• наглог пада реакције на бол
• поспаности
• стања сличног наркотисаном и врло брзог смртног исхода

Смрзавање - општа хипотермија

Смрзавање је стање снижене опште телесне температуре. Настаје када организам губи више топлоте него што је може створити. Алкохолисана стања, исцрпљеност и ниска температура околине, убрзавају настанак смрзавања.

Новорођенчад и мала деца су врло склона смрзавању због мале телесне масе и неразвијених заштитних терморегулационих механизама.

Знакови смрзавања

У почетку особа са хипотермијом има осећај хладноће и дрхти (овај стадијум може и изостати). Касније осећај хладноће престаје, а јављају се умор, тромост и велика жеља за сном.

Све телесне и психичке функције се успоравају. Понекад се јављају привиђења. Са даљим снижавањем телесне температуре особа губи свест. Дисање и рад срца се јако успоравају. Ако се не пружи помоћ, смрт наступа због престанка дисања и срчаног рада.

Прва помоћ код смрзавања

Ако је особа при свести

• Треба је унети у топлу просторију.
• Влажну и мокру одећу заменити сувом.
• Дати јој топла, заслађена, безалкохолна пића.
• Може се употребити термофор и слични извори топлоте за загревање болесника (топла цигла, камен), али не прислањати их директно на тело, него преко слојева одеће.
• Ако на располагању нема топле просторије, покушати са изоловањем особе са свих страна одећом /текстилом/простиркама, новинским папиром или другим материјалом.

Ако смрзнута особа није при свести

• Проверити дисање и срчани рад и по потреби започети мере оживљавања.
• У стању хипотермије дисање и срчани рад могу бити толико ослабљени и успорени да се не примећују.
• Постојање и минималног дисања од само 2 до 3 удисаја у минути искључује потребу оживљавања.
• При оживљавању смрзнуте особе треба бити упорнији него иначе јер вреди правило да болесник није мртав док није топао и мртав.
• Загревање смрзнуте особе без свести треба спроводити постепено и то тако да се прво греје труп болесника, тј. предео срца.
• Равномерно загревање целог тела могло би бити кобно јер ширење крвних судова при загревању доводи до пада крвног притиска, и истовременог прилива хладне крви с периферије организма у срце што може изазвати срчани застој.

Смрзотине (промрзлине)

Смрзотине су лолалне повреде настале излагањем делова тела ниским температурама. Јављају се најчешће на истуреним деловима тела - стопалима, прстима руку, ушима и носу, услед компромитоване циркулације крви, што се поспешује тесном и влажном обућом и стањима опште исцрпљености.

Често се јављају заједно с општом хипотермијом тела.

Како препознати смрзотину?

У почетку постоји осећај хладноће у захваћеном делу који прелази у бол. Нагли престанак осећаја хладноће и боли знак су почетка смрзавања. Кожа је модра, бледа или црвена. Касније настаје оток, а понекад и пликови.

Прва помоћ

• Особу треба увести у топлу просторију и скинути јој одећу, обућу и прстење
• Комади тканине који су залепљени за кожу не смеју се насилно скидати већ их треба обрезати маказама.
• Смрзотине покрити газом, али не омотавати завојем.
• Руку или ногу са смрзотином треба имобилисати и ставити у повишен положај.
• Не трљати промрзле делове тела
• Не бушити пликове
• Не стављати прашак, маст... на смрзотину/промрзлину.
• Не навлачити рукавице или чарапе на смрзнуте делове.
• Не загрејавати промрзле делове тела термофором и сличним изворима топлоте
• Не дозволити особи за смрзнутим стопалом да хода

Рововско стопало

Рововско стопало је вид оштећења ткива стопала које настаје при дуготрајном излагању температурама нижим од 4 степена, у условима појачане влаге, тесне обуће, одсуства кретања. Најчешће настаје код војника који дуго бораве у рововима, као последица смањења циркулације крви у ногама.

Промене су у почетку типичне, као код смрзотина И и II степена, а касније долази иреверзибилних оштећења услед стазе, едема, развоја гангрене.

Извор: Србија Данас/Блиц