ОД СУТРА МАСОВНО ТЕСТИРАЊЕ ПОРОДИЦА: Ево како ће се бирати домаћинства, а пре вакцине ћемо ОВЕ СТРАТЕГИЈЕ користити
Досад је тестовима испитивано да ли је особа заражена корона вирусом, док ће тестирање на узорку популације открити имају ли грађани развијена антитела на вирус.
Од понедељка почиње масовно тестирање читавих породица, како би се дошло до одговора да ли смо стекли колективни имунитет и, ако нисмо, које ће нам бити стратегије док се не појави вакцина. Досад је тестовима испитивано да ли је особа заражена корона вирусом, док ће тестирање на узорку популације открити имају ли грађани развијена антитела на вирус, односно, колико људи се можда заразило, а да није имало симптоме, наводи имунолог др Срђа Јанковић.
Др Несторовић најавио укидање ванредног стања: Неће бити ДРУГОГ ТАЛАСА, зна се када ПРОЛАЗИ ЕПИДЕМИЈА
БРНАБИЋЕВА О ГЕРОНТОЛОШКОМ ЦЕНТРУ У НИШУ: Платиће цену сви који су се ИГРАЛИ СА ЖИВОТИМА најстаријих
Нико се није надао оваквој трагедији: Тело Слађане Петровић нађено у шуми
- На овај начин долазимо до односа откривених случајева инфекције према укупном броју случајева који се догодио у популацији. Од овог односа зависи и степен колективног имунитета, на који сада не можемо рачунати, јер је јако мали - каже др Јанковић.
Он објашњава да је колективни имунитет она ситуација када је већина људи у некој популацији или прележала заразну болест, или је вакцинисана, што сад није могуће јер вакцине нема. На овај начин ствара се заштита, односно трајни имунитет на обољење.
У овом случају, епидемије нису могуће, већ само спорадични случајеви, објашњава имунолог.
Објашњава да ће се истраживање радити на узорку од 7.000 домаћинстава, важно је да је тај узорак систематичан и довољно насумичан, како одређена група не би била превише заступљена у узорку.
- Ако је једна група више заступљена у узорку, резултат се тешко може прерачунавати на целу популацију. Ово се, иначе, зове репрезентативни узорак, и он се бира по методологији која је одавно призната за такве ситуације, баш зато да бисмо из овог узорка могли да доносимо закључке о томе који удео популације се срео са вирусом и створио имунитет - каже др Јанковић.
Када је реч о понашању у градском превозу, доктор каже да је пожељно држати што већу дистанцу, те да људи неће смети да седе један до другога.
- Маска има своје место, као и рукавице. Важно је што мање додиривати предмете и генерално овакво понашање смањиће ризик и смањење вируса у оптицају. На овај начин успориће се пренос вируса и брже ће нам доћи крај епидемије - каже др Јанковић.
Говорећи о путовањима и отварању граница, каже да је рано говорити о решењима која ће бити донета.
- Једна од мера је контрола на границама, рецимо мерење температуре, али оно не може помоћи код асимптоматсих случајева. Тестирање такође није поуздано, јер особа неретко може да буде негативна у периоду инкубације. Вероватно ће се ићи на то да се они који допутују ставе под одређени надзор - каже Јанковић.
Говорећи о летовањима, др Јанковић каже да је свакако боље остати у Србији, барем овог лета.
- Не знамо какво ће лето бити, али у суштини мислим да је у овом тренутку најбоље остати у Србији - каже др Јанковић.
Када је реч о проценту позитивности који је већ неколико дана мањи од пет одсто, доктор каже да и даље није крај и да још можемо покварити све што је урађено. С тим у вези апелује да се мере и даље поштују, да се држи социјална дистанца, те да вирус и даље може да убије најосетљиве.
- Епидемија се ближи крају, али нисмо још стигли до краја. Зато је важно избегавати све контакате који нису нужни - каже др Јанковић.
На питанаје колико ће ковид 19 променити наш живот, истиче да ће се живот наставити, али да стање неће бити као пре.
Истиче да је боравак у природи пожељан, али да контакти носе ризик.
- То значи да се размакнемо како бисмо заштитили и себе и друге - каже др Јанковић.
Србија је у деветој недељи епидемије, а доктор каже да смо успели да избегнемо најгоре сценарије. Када је реч о очекивањима, каже да се нису обистинила наша најбоља надања, али ни најгори страхови.
- Свако од нас је гајио наду да ћемо спасити што више живота. Да ли смо могли боље, показаће анализе. Колико год планирали и били спремни, ствари се дешавају као смеша онога што је реалност и онога што не можемо да контролишемо. Никада ништа није идеално, али смо учинили најбоље што смо могли - каже др Јанковић.
Говорећи о могућем другом таласу на јесен, др Јанковић каже да, ако уградимо превентивне мере у регуларан живот, нећемо више имати интензитет оболелих који смо имали током текућег, "првог" таласа.
ХОЋЕМО ЛИ НА КАФУ СУТРА? Ове мере су УКИНУТЕ, а ево шта нас очекује након карантина
Све дилеме су разрешене! Погледајте ДЕТАЉНО УПУТСТВО за вожњу градским превозом: ПРАВИЛА СУ ЈАСНА
"Грчевит бол у грудима, не могу да прихватим" Последње збогом докторки Снежи из Ниша коју је убила корона
Кратки предах од кише, али не и од ОБЛАКА И НИСКИХ ТЕМПЕРАТУРА: Прогноза до СРЕДЕ не обећава!
