ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ АРХЕОЛОГА: У општини Ожаци пронађена праисторијска кућа стара ОСАМ ХИЉАДА ГОДИНА
Садашње истраживање је наставак ископавања која су у Доњој Брањевини рађена од 1965. до 1996. године.
На локалитету Доња Брањевина код села Дероње у општини Оџаци ових дана откривена је веома добро очувана основа необично велике праисторијске куће из времена од пре 8.000 година.
Проналазак је резултат ископавања, која се спроводе од 1. до 15. септембра у оквиру пројекта "Доња Брањевина - почеци живота праисторијских пољопривредника у српском Подунављу".
ВРАЋА НАМ СЕ ПРИМЕРА: Реал први фаворит за круну, љутом Месију квота 2,80
"Ево пашћу на под" БАБА ИЗ СРБИЈЕ ЗАПАЛИЛА ИНТЕРНЕТ: Урнебесан снимак кружи друштвеним мрежама (ВИДЕО)
ЛАКА ТИ ЗЕМЉА БОРО: Србија остала без великог човека и легендарног новинара
- Објекат на који смо наишли надилази досадашња знања о раном неолиту, у којем су куће подизане на плацевима од 15, 20 и 25 квадратних метара, а сад смо рашчистили темеље на 60 квадрата, и крај се још не назире. Подница куће и простор око ње су поплочани изузетно чврстим набојем од земље, који не пропушта воду - рекао је медијима руководилац пројекта Андреј Старовић, виши кустос Народног музеја у Београду.
Он додаје да је изузетно откриће одјекнуло "у другом ашову", иако се очекивало да ће се "праисторија" појавити на већој дубини.
- Локалитет је у близини одбрамбеног насипа, направљеног на Дунаву 1965. године. Људи су тада скинули 40-50 центиметара хумуса како би направили бедем, што је сада олакшало ископавање - објаснио је Старовић.
Ранонеолитско насеље Доња Брањевина су управо у време поплава на Дунаву открили оџачки археолози-аматери, предвођени учитељем Сергејом Карманским. Њихов најзначајнији проналазак била је статуета од печене глине, названа Црвенокоса богиња, за коју је Кармански написао да је била симбол плодности првих земљорадника на територији Војводине. Старовић истиче да су Доњу Брањевину, "једно од првих, ако не и прво фармерско насеље у Србији", основали мигранти, који су стигли из Анадолије, водећи са собом овце и козе и носећи у ћуповима семе житарица.
Садашње истраживање је наставак ископавања која су у Доњој Брањевини рађена од 1965. до 1996. године.
- У склопу стамбеног објекта открили смо пећ, сличну сељачким фурунама, а поред куће скелет једне особе. Покрај костура нађен је лепо украшен предмет, који је вероватно био погребни дар. Ископали смо и мноштво животињских костију, керамичких посуда, жртвеника, лојаница и разних практичних ствари, што све говори о интензивном животу ранонеолитских људи - предочио је Старовић део богатства које крије јединствени локалитет између Дунава и канала ДТД.
Радове овог септембра у Доњој Брањевини финансирало је Министарство културе, а носилац пројекта био је Градски музеј Сомбор (ГМС), у сарадњи са Народним музејом у Београду и Музејском јединицом у Оџацима.
- Примењујући методе других наука, на јесен ћемо обавити геофизичко сондирање терена да бисмо утврдили границе простирања ранонеолитског насеља. У плану је да истраживање догодине буде обимније и да то буде међународни пројекат - рекла је виши кустос ГМС Анђелка Путица.
Како ћемо славити крсну славу у доба короне? Српски епидемиолози поставили правила
ШТРАЈК ГЛАЂУ ЗБОГ ГРЧКЕ РАМПЕ: Настао хаос због одлука Атине међу српским туристима и власницима агенција
ГРАЂЕВИНА КОЈА ЈЕ СРБИЈУ ОДВЕЛА У СВЕТ: Споменик у граду на Морави о ком је америчка амбасада снимила спот (ФОТО)
ГРЧКА ДОНЕЛА ОДЛУКУ: Ево да ли ће отворити границе за Србе после 15. септембра
ЧАЧАНСКА ПЕЋИНА КОЈА КРИЈЕ БЛАГО: Огромна змија чува круну цара Душана
