"СКЛАЊАМО СЕ ИЗ ГРАДА ДОК СЛАВЕ НАШУ НЕСРЕЋУ" Срби из Книна сваког 4. августа одлазе у брда и то околним путевима
Срби се на годишњицу "Олује" повлаче и због себе, а не само због Хрвата.
Четврти август у Книну је већ 26 година готово исти. Тог дана се у град сјате Хрвати из свих крајева земље певају, пију, славе… А шта славе? Славе "Олују". Славе несрећу Срба који се и дан данас, ма колико да их је, повлаче из града. Баш као злогласне 1995. године. Макар на 24 сата. Док не прође шенлучење.
НЕ ЗАБОРАВЉАМО "ОЛУЈУ"! Код нас дан сећања на страдале и прогнане, у Хрватској прослава - шта је Србија изгубила?
СРПКИЊА СПАСИЛА ЖИВОТ ЖЕНИ НА ТАСОСУ! Чамац прешао преко несрећне купачице, задобила тешке повреде
ОНИ СУ НАШИ ТИХИ ХЕРОЈИ: Добровољци целе земље гасили пожар на Мокрој Гори, "чували леђа" својим колегама (ФОТО)
Истине ради, Срби који су се вратили у Книн живе сасвим добром преко године. Старији имају боље пензије него у Србији, баве се пољопривредом, раде на имању. Млађи, такође, зарађују више него у нашој земљи, запослени су углавном у приватним фирмама иако их има и у комуналним предузећима.
Наравно, постоје и они Србији који у Книн долазе код својих преко лета током годишњег одмора. Ипак, два дана пред и на сам дан "Олује" сви они гледају да буду невидљиви.
- Једна група Срба из Книна склања се у брда и околна села док други одлазе на море, али у мања места. Никако не у Сплит или Шибеник. Моја породица и ја одлазимо код пријатеља на село где у већини живе Срби. Тамо проводимо дан два док се не заврши гунгула у Книну - објашњава рођена Книњанка која са супругом и децом летује већ годинама у родном граду.
Провоцирају их и српске таблице
Да је привремена евакуација Срба из Книна неопходна и дан данас, тачно 26 година од злогласне "Олује" схватила је прошле године.
- Супруг и ја смо 4. августа поранили ујутру како бисмо се из Книна склонили на село. Стали смо само испред продавнице да купимо намирнице. Али, чим су нас пролазници угледали са српским таблицама питали су шта тражимо ту. Ми смо због тога на село ишли околним путем, а не кроз град. Они наше присуство схватају као провокацију. Притом, то нису Хрвати из Книна већ Хрвати који из свих крајева долазе у Книн због прославе "Олује" - наглашава средовечна жена.
Како каже, тог дана сваки Србин пожели да га у Книну нема.
- Практично, не можете срести Србина на улици. Нема Срба ни на пијаци. А кафићи су пуни Хрвата од ране зоре. Зато је најразумније да се склониш на дан-два док све не прође. Можеш да дођеш касно увече или боље сутрадан када се Книн враћа нормалном животу - истиче саговорница.
Славе дан када смо изгубили све што смо у животу стекли
Срби се на годишњицу "Олује" повлаче и због себе, а не само због Хрвата.
- Тада смо најрањивији. "Олуја" нам је највећа рана на срцу. Тада су многи од нас изгубили све што су имали. Зато је свакоме од нас болно да сада присуствујемо слављу Хрвата. Јер они не славе ништа друго до нашу несрећу односно дан када смо изгубили све што смо у животу стекли - апострофирају Срби из Книна.
Цео град другачије дише неколико дана уочи "Олује".
- Нон стоп се перу улице, сређују травњаци, лицка цео град. Рођак ради у комуналном предузећу и хоће тих дана да излуди од једно те истог посла. Практично сваког дана шишају траву. Та иритантна слављеничка атмосфера просто те тера да не присуствујеш томе - откривају Срби.
У "Олуји" страдало 1.877 Срба
У "Олуји" је око 250.000 Срба протерано из Српске крајине, а документационо-информациони центар "Веритас" у својој евиденцији има 1.877 имена Срба погинулих и несталих током и након ове акције.
Од тог броја је 1.228 или 65 процената цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година, истиче се у саопштењу те невладине организације, поводом 26. годишњице "Олује".
Међу жртвама се налази 553 одсно 29 одсто жене, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од црних рекорда грађанског рата 1990-их година на просторима бивше Југославије, напомиње се у саопштењу.
"Веритас" прецизира да је од укупног броја жртава до сада расветљена судбина 1.185 лица, док се на евиденцији несталих води још 692 или 37 процената лица, од чега 526 (78%) цивила, међу којима 266 (51%) жена.
Око 1.500 припадника Српске војске Крајине преживело је заробљавање, док је око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или нису могли напустити огњишта, на силу одведено у логоре за цивиле, наводи се у саопштењу и подсећа да је Крајина "опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена", као и да нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, па ни антифашистички споменици.
- Иако је било очигледно да је хрватска власт предузела ову агресију због оптирања територије без српске већине која је на њој живела, Савет безбједности УН, осим 'snažne осуде хрватске војне офанзиве великих размера' (Р 1009/95), није донео, ни овога пута, било какве казнене мере против агресора - указује "Веритас".
Како додају, прослава "Олује" из године у годину је све непримеренија.
- Уместо да Хрватска после поменутих судских поступака одустане од слављења 'акције етничког чишћења и масовних злочина' као двоструког државног празника (Дан побједе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља), славље се из године у годину претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима - апострофира "Веритас".
Дан сећања на жртве "Олује" у Земуну и на Острогу
Док Хрвати славе Дан "Олује" као државни празник у Книну, Срби у земунском насељу Бусије данаси обележавају Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у овој оружаној акцији. Председник Александар Вучић позвао је све грађане који желе да присуствују да дођу на обележаваје.
Ипак, замолио је да број окупљених грађана не буде превелики због пандемије.
- Да у том дивном насељу одамо пошту погинулима и присетимо се свих прогнаних у највећем етничком чишћењу после Другог светског рата - рекао је Вучић.
Такође, 26. годишњицу "Олује" обележиће и Српски национални савет Црне Горе у суботу у Горњем манастиру Острог. Помен за страдале одржаће се уз благослов Митрополита црногорско-приморског Јоаникија.
- Навршава се 26 година од најсвирепијих злочина и највећег етничког чишћења српског народа које се догодило од 4. до 7. августа 1995. године, када су НАТО пакт и хрватске снаге убиле више хиљада недужних жена, деце и стараца, и протерале преко 250.000 српског становништа са подручја Баније, Like, Кордуна и Сјеверне Далмације, односно из Републике Српске Крајине - каже се у саопштењу Српског националног савета Црне Горе.
Линта: Завршни чин етничког чишћења Срба
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је да акција "Олуја" представља завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја данашње Хрватске.
Линта је у саопштењу навео да је власт Фрање Туђмана, уз подршку западних центара моћи, протерала више од пола милиона Срба са својих вековних огњишта с циљем стварања Велике Хрватске или са што мање Срба.
- У Хрватској се сваког 5. августа на државном нивоу слави прогон више од 220.000 Срба са подручја Северне Далмације, Like, Баније и Кордуна, а више од 2.000 српских жртава, од тога 1.200 цивила, се прећуткују, омаловажавају и негирају. Хрватска је држава у којој се негирају ратни злочини над Србима, славе злочинци и рехабилитује геноцидна НДХ и усташтво што представља кршење цивилизацијских вредности данашњег света - навео је Линта.
