ПОСЕБАН ОПРЕЗ ПРЕД ПРВОМАЈСКИ УРАНАК! Ове "крвопије" су кренуле у акцију, 20 одсто их је заражено
Ове крвопије су активне чим спољашња температура буде изнад 4 степена, каже за др Иван Алексић из Завода за биоциде и медицинску екологију
Предстојећи празници, Васкрс и Први мај и овог пролећа ће измамити велики број наших суграђана у природу, у којој морамо бити обазриви и чувати се убода крпеља.
Све већи број људи има овај проблем! Симптоми се развијају полако: ЕВО КАКО ДА ИХ ОТКРИЈЕТЕ НА ВРЕМЕ И СПРЕЧИТЕ ПОСЛЕДИЦЕ!
ОВАЈ ДАН БИЋЕ НАЈТОПЛИЈИ ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ! Ускоро ће жива у термометру ићи и до 30 СТЕПЕНИ, температурни ШОК у Србији!
КОЛИКО ЈЕ ИНДИЈСКИ СОЈ ВИРУСА ПРИСУТАН У НАШОЈ ЗЕМЉИ? Имунолог категорично одговорио и ОТКРИО када ћемо достићи колективни имунитет!
Доктор Иван Алексић, помоћник директора за Службу за биоциде и програме медицинске екологије у Заводу за биоциде и медицинску онкологију подсећа да на појединим локацијама стално има и заражених крпеља који преносе Лајмску болест, почев од Аде Цигналије, Топчидера, Бојчинске и Липовачке шуме. Зараженост крпеља буде од 10 до 50 одсто, а ове године их је заражено 20 одсто.
- Крпељи су пауколики зглавкари, широко распрострањени на целој планети. Опстају у свим климатским зонама. Нарочито добро су прилагођени влажним климатским областима, а ако постоји могућност налажења плена, лако се прилагођавају и пустињској клими.
Највише бораве у травнатим, жбунастим заједницама (шуме, степе, саване, паркови) и рудералним стаништима. Лако се прилагођавају различитим условима средине, тако да неке врсте могу да живе у објектима за смештај и боравак животиња, као и у стамбеним објектима. Чести су на местима где је велика флуктуација животиња.
Најчешћи домаћини крпеља су сисари, али у недостатку њих, хране се крвљу птица и гмизаваца - објашњава за Telegraf.rs др Иван Алексић.
Ове крвопије су активне чим спољашња температура буде изнад 4 степена, што значи да се могу појавити и у зимским месецима када је напољу топло.
- У нашим крајевима крпељи се активирају у пролеће и активни су до почетка јесени. Њихова бројност је највећа током априла и маја (када има и највише падавина), затим опада у току летњих месеци. Други врхунац бројности се бележи обично у септембру, али је бројност тада знатно мања него на пролеће.
Хидрометеоролошки услови током пролећа нису били повољни за масовнију појаву крпеља. Пораст бројности крпеља се очекује у наредном периоду, услед повећане влаге и најављеног топлијег времена - каже др Алексић.
Чувајте се рицинуса
Код нас је, према његовим речима, најчешћи обичан или шумски крпељ Ixodes рицинус. То је тврди крпељ који најчешће паразитира на стоци, јеленима, псима и осталим животињама, као и на људима. Ова врста носи назив рицинус зато што женка, када се напије крви постане велика попут зрна грашка а обликом и бојом подсећа на плод биљке рицинус.
- Станишта ових крпеља су најчешће листопадне шуме, травнате површине и предели покривени жбунастом вегетацијом. На врховима влати траве или листова чекају свој плен на који се каче, те трагају за погодним местом на телу на коме ће се причврстити и исисати потребну количину крви за даљи развој.
У Београду их највише има у шумама, која су истовремено и излетишта, као што су Бојчинска, Манастирска и Липовичка шума, Кошутњак, Бањичка шума, Авала, затим на Ади Циганлији и Ади Хуји.
У граду се могу наћи на запуштеним и неуређеним зеленим површинама којих има на свим градским општинама - наводи наш саговорник.
Болести које крпељи најчешће преносе су Лајмска болест, хумана гранулоцитна анаплазмоза и вирусни крпељски енцефалитис.
- Проценат крпеља заражених бактеријом која изазива Лајмску болест варира од године до године као и између локација на којима је узет узорак. Овог пролећа просечна зараженост је око 20 одсто, што је нешто мање него протеклих неколико сезона - каже др Алексић а додаје да због тога што у многим случајевима убод крпеља и први знаци Лајмске болести прођу неопажено, потребно је сваког извађеног крпеља из тела анализирати на присуство бактерије која изазива Лајмску болест.
Додаје да Завод за биоциде и медицинска истраживања почев од 2014. године за Министарство здравља спроводи пројекат „Детекција изазивача Лајмске болести, вирусног крпељског енцефалитиса и хумане гранулоцитне анаплазмозе на популацији крпеља и територијална дистрибуција на територији Републике Србије“.
- Екипе Завода врше узорковање и анализу ухваћених крпеља са територија Београда и више градова у Србији, на присуство бактерије спирохете из рода Borrelia. Pored Пројекта, током пролећних месеци, Завод за биоциде и медицинску екологију спроводи сузбијање крпеља на травнатим површинама свих предшколских установа на територији Београда.
Вршимо и услугу детекције присуства изазивача Лајмске болести, бактерије Borrelia бургдорфери путем Реал Тиме ПЦР анализе на узорку крпеља који је одстрањен са коже и донешен од стране грађана у Завод. Цена једне анализе је 1.500 динара. Резултат анализе својим потписом верификује специјалиста медицинске микробиологије - каже др Алексић.
Начини заштите од крпеља
- Носите гардеробу дугачких рукава и дугих ногавица светлијих боја, јер се тако крпељи могу лакше уочити
- Носите затворену обућу, увуците ногавице у чарапе
- Покријте главу шеширом, качкетом, марамом...
- Избегавајте шетњу, посебно босих ногу кроз високу траву, жбуње, неуређене зелене површине
- Избегавајте лежање на земљи или одлагање гардеробе на неуређеним зеленим површинама
- Користитите репеленте (али треба знати да они не пружају 100 одсто заштиту)
- При повратку из шетње по природи неопходно је темељно преконтролисати кожу, нарочито оне делове тела на којима је кожа нежнија тј. крпељима лакша за убадање
- Уколико се и поред примењених мера опрезности примети крпељ на телу, неопходно је јавити се најближој здравственој установи ради уклањања
- Не препоручује се коришћење било каквих препарата и народних савета за уклањање крпеља (уље, ацетон, бензин, лак за нокте, крема...)
- Потребно је адекватно одржавање дворишних површина у личном власништву
- Детаљно преконтролишите и да ли кућни љубимци после шетње на себи имају крпеље. У преношењу и расејавању крпеља из природе, кућни љубимци моги имати велики допринос па је неопходно спровести и њихову заштиту (различитим репелентима у виду оглица, течности за кожу, шампона...).
