Отац им је био председник државе, мајка глумица, а умрле су у највећим мукама: Њихова смрт је највећа мистерија СФРЈ

Ћерка председника Југославије Цвијетина Мијатовића била је чланица популарног бенда ВИА Талас. Њен приватни живот, као и живот њене млађе сестре Маје, држао се у строгој тајности. А тако су и умрле, обавијене велом мистерије.

Мирјана Мира Мијатовић рођена је у Љубљани 1961. године, у породици оца народног хероја Југославије и председника СФРЈ од 15. маја 1980. до 15. маја 1981.године. Мајка, позоришна глумица Сибина, погинула је у саобраћајној несрећи 1970.године.

Отац се убрзо поновно оженио, још једном глумицом Миром Ступицом. Након што је постао председник са породицом се преселио на Дедиње где су сестре одрастале. За њих ће рећи да су биле лепе, насмејане, енергичне, друштвене и фаталне. Волеле су друштво и проводе а често су биле виђене у друштву бројних уметника и такозване златне омладине тога времена, између осталих и Милана Младеновића из ЕКВ-а, Маргите Стефановић Маги, певачице Беби Дол и многих других.

- Правиле су журке док их је чувала полиција. Можете замислити какве су то журке биле на које би долазиле све градске фаце - испричао је њихов пријатељ и музичар Миливоје Петровић - Мишко Плави.

Управо је та 1980. година која је обележила политичку каријеру њиховог оца била и година која је облежила њихов почетак. Родила се идеја о групи ВИА Талас чији су чланови били Бојан Печар, Мира Мијатовић, а у једном тренутку и Мишко Плави и сликар Душан Герзић.

Волели су ретро ствари па су тако и одабрали назив који је подсећао на термин којег је 60-их година у Београду користио низ бендова.

- ВИА Талас је била позитивна екипа, увек насмејани и весели. Тако и тај "талас", који вас подсећа на нешто што вас угодно љуља. Волели су да долазе код мене јер сам имао пуно новина, часописа и фотографија и плоча које су обожавали да слушају. Седели су на поду, и могли су пушити. Били су то клинци из кварта - рекао је новинар и рок критичар Петар Пеца Поповић.

Желели су да буду другачији од других посебно од остатка београдске музичке сцене, посебно тада када је био велики боом одличних бендова на сцени.

Њихов најбољи концерт био је на стадиону Ташмајдан и у СКЦ-у као предгрупа Идола, и тада је Мира Мијатовић бацала бомбоне у публику. Међутим, нису имали много наступа.

- Свирали смо у подруму Мирине виле, а тачно изнад била је канцеларија њеног оца. Једном је дошао до нас и рекао нам...децо, извињавам се што прекидам, али можете ли само мало да престанете да свирате, јер имам горе Брежњева на вези. Мени је жао што вас прекидам, али немојте барем тим чинелама ударати, то ми смета, по бубњевима можете, то ми не смета...Ми смо мало причекали па наставили да свирамо - испричао је Мишко Плави.

Издали су три албума и били веома популарни, па их је чак и Горан Бреговић приметио и позвао у Сарајево да сниме плочу. Али, то је заправо био почетак њиховог краја.

На крају им се није свидело то што су направили и одустали су. Мишко Плави убрзо је позван у групу Д'Бојс а остали су само Мира и Бојан, који су тада били у вези. Плодоносну каријеру прекинули су нагло, 1983. године и свако је од њих тада кренуо својим путем.

Гера се вратио сликарству, а Мира и Бојан су наставили даље. Захваљујући очевим везама потписали су уговор у Сарајеву и са другим музичарима снимили плочу. Преименовали су се у Талас.

- Мира и ја смо били најбољи пријатељи. У то време између нас постојала је велика разлика у сталежима. Отац јој је био председник земље, наследио је моћну земљу, а она је била потпуно нормална, а и често смо "висили" код ње у вили. Звали смо је принцеза са Дедиња - сећа се Мишко Плави, који је додао да га је она увек подсећала на чувену Аву Гарднер.

Сестре Мијатовић преминуле су 1991. године и то у размаку од неколико месеци.

- Док је била болесна Мира је избегавала друге, јер се тога стидела. Не смем ни да помислим какав јој је био прелаз од девојке око које се вртео цео свет, до девојке коју сви избегавају. Страшна ми је помисао да је морала увек код себе да има одређену количину новца с којим би могла да купи дрогу. Мислим да је Маја била та која ју је навукла, јер је она била знатижељна и желела је све да проба. Тога су се стиделе, па су то и скривале од мене, то је била њихова слабост и срамота. Побегле су од нас како не би видели како се уништавају. Нитко није знао ни када је умрла Мира, а исто тако пуно касније сазнали смо да је умрла и Маја. То је била велика срамота, одлазак две ћерке председника држава - присећа се Мишко Плави.

Ни он се не сећа од чега су сестре умрле. Видео је Миру након повратка из Уједињених Арапских Емирата где је живјела с дечком.

- Јако је тужно то што су две тако дивне особе, младе и лепе једноставно нестале са лица земље, баш у тренутку када су можда биле спремне избацити нешто добро и посебно из себе - додаје.

Већина ће ипак рећи да су највероватније умрле од предозирања, али то службени подаци не потврђују.

Њихов отац је преминуо две године након њих, а сахрањени су на Новом гробљу у Београду.