Комарци заражени вирусом западног Нила пронађени у још једном месту у Србији: До сада их овде није било
Овај вирус још није откривен у Србији: Највећи број заражених се детектује током августа
Ни у току прошле недеље у Србији, према извештају Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", није регистрована грозница Западног Нила међу грађанима, али су зато поред Завода за биоциде и медицинску екологију, још две институције детектовале овај вирус код комараца, и то у месту у којем ових заражених инсеката није било.
НАЧЕЛНИК ГАСТРОЕНТЕРОЛОГИЈЕ УПОЗОРАВА: Шта све треба да знате да бисте правилно лечили дијареју код деце
ОПРЕЗ! ЛЕКАРИ УПОЗОРАВАЈУ ПАЦИЈЕНТЕ КОЈИ СУ ПРЕЛЕЖАЛИ ОПАКИ ВИРУС: Опоравак од короне траје и до шест месеци
НАЈНОВИЈЕ УПОЗОРЕЊЕ РХМЗ: Припремите се на олујно невреме, а онда нам СЛЕДИ ШОК! (ФОТО)
Како се наводи у најновијем извештају Института "Батут", који важи за 33. овогодишњу недељу, од 9 до 15. августа, код кућних комараца, који су сакупљени у Темерину, грозницу Западног Нила открили су Научни институт за ветеринарство "Нови Сад” и Пољопривредни факултет у Новом Саду.
- У оквиру научноистраживачких активности на којима сарађују Научни институт за ветеринарство "Нови Сад” и Пољопривредни факултет у Новом Саду, од 13 до 17. јула 2020. године извршено је сакупљање комараца на 65 локалитета у свим окрузима Војводине. Вирус Западног Нила детектован је у само једном пулу кућних комарца сакупљених у Темерину - наводи се у извештају "Батута".
Претходно је Завод за биоциде заражене крвопије открио у 11 места у Србији.
- На основу извештаја Завода, од почетка сезоне до 4. августа присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима кулекс пипиенс са различитих локација на територији Суботице, Сомбора, Параћина, Зрењанина,Панчева, Краљева, Палића, Апатина, Новог Сада, Пожаревца и Београда - наводе из "Батута".
У овом Институту наводе да иако се заражени људи региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број током августа, до 14. августа у Србији није регистрован потврђени случај оболевања од грознице Западног Нила.
Са друге стране, у земљама Европске уније пријављено је 12 случајева оболевања, и то у Грчкој 10, а у Румунији 2.
Грозница Западног Нила у Србији од 2012. године
Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована код грађана у Србији крајем јула 2012. године. Од 2012. до 2019. године у нашој земљи регистровано је укупно 1.016 случајева заразе и 98 смртних исхода, званични су подаци Института "Батут".
Грозница Западног Нила је, иначе, вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца. Већина инфицираних особа, 80 одсто, нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа, око 20 одсто, симптоми подсећају на грип, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом (увећање лимфних чворова).
Међутим, код појединих особа, долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију. Код њих се јавља главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија.
Смртност је већа код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.
Овај први пут је изолован и идентификован управо у области Западни Нил у Уганди 1937. године. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус односно вирус који се преноси инсектима на свету, а резервоар заразе су птице, углавном гаврани и чавке.
Иначе, циркулација овог вируса присутна је свуда на Европском континенту још од 60-их година прошлог века.