ОВИ ЉУДИ СУ РОЂЕНИ ЗА КОРОНУ! Српски научници открили ШОКАНТНЕ информације
Отпорност организма, имуни одговор, ДНК предиспозиција, па и крвна група, могу бити одговорни када је одбрана од короне у питању.
Примера ради, када је крвна група у питању нека истраживања из Кине, Италије, Шпаније показала су да је крвна група "А" најподложнија заражавању, а да је "нулта" отпорнија. Међутим, једно истраживање спроводи се и у Србији, чије је резултате препознала и Светска здравствена организација, а тиче се повезаности ДНК и короне.
Јесте ли чули за "зелени рудник" у Србији? Ризница бакра и злата која нас позиционира међу лидере Европе
НАЈНОВИЈИ КОРОНА ПОДАЦИ У СРБИЈИ: У последња 24 сата заражено преко 12.000 особа, а преминуло је 60 пацијената
РОНИОЦИ ОТКРИВАЈУ КАКО ТЕЧЕ ПОТРАГА ЗА СПЛИЋАНИНОМ: У потрази за Перишем претражили смо скоро 70 километара Дунава
Наиме, пацијенти са ковидом 19 који су носиоци генотипа са нижом активношћу антиоксидантних ензима и последично мањим антиоксидантним капацитетом, имају већу подложност за настанак ковида 19, као и виши ниво показатеља запаљења и коагулације, показало је истраживање које спроводи научни тим Медицинског факултета Универзитета у Београду, у оквиру пројекта Специјалног програма истраживања ковида 19, саопштио је Фонд за науку.
Дакле, све је записано у генима, а од наше генетике и отпорности организма зависи како ћемо одговорити на болест, што се између осталог односи и на корону са којом се већ две године боримо.
Научни тим је у оквиру пројекта AntioxIdentification, под вођством проф. др Татјане Симић открио повезаност гена са подложношћу за настанак ковида 19, као и појаву тежих облика ове болести код пацијената.
-Код пацијената коронавирус изазива оксидативни стрес праћен повећаном продукцијом слободних радикала који доводе до оштећења липида, проетина и молекула ДНК. Међутим, наше ћелије поседују одбрамбене механизме у облику антиоксидантних ензима који неутралишу слободне радикале. Гени који кодирају ове ензиме имају различите облике, а различитост гена доводи до различитог одговора на оксидативни стрес. Наше истраживање је показало да пацијенти са ковидом 19 који су носиоци генотипа са нижом активношћу антиоксидантних ензима и последично мањим антиоксидантним капацитетом, имају већу подложност за настанак ковида 19, као и виши ниво показатеља запаљења и коагулације, истакла је професорка Симић.
Захваљујући средствима Фонда за науку, ови научници су изоловали ДНК из крви више од 500 испитаника и формирали биобанку ДНК која је послужила као материјал за генотипизацију пацијената и контролне групе. Изведено је око 9.000 генетских анализа, за шта су били драгоцени опрема и материјал који су набављени у оквиру пројекта, саопштено је из Фонда за науку.
- Тај пројекат смо врло рано пријавили негде 2020.дакле у лето, три четири месеца од почетка епидмеије. Најпре нас је занимало, да ли постоје гени које предиспонирају настанак тежих облика ковида, односно да ли гени утичу на појаву тежих облика ковида. То су врло специфични гени који кодирају ензиме који штите од оксидативног стреса, односно од слободних радикала. Ми се дуго бавимо том проблематиком, и имали смо на располагању методологију за одређивање варијације у тим генима, пратили смо њихову дистрибуцију код пацијената са различитом тежином ковида. Показало се, да су тежи облици ковида удружени са чешћим облицима ензима, да су одређене генске варијанте повезане са тежим облицима ковид инфекције, изјавила је проф.др Татјана Симић.
Шта знамо до сада, и шта кажу студије за крвне групе
Инфектолог проф.др Жарко Ранковић у разговору за „Блиц“ објашњава ко су људи који су најподложнији заражавању, али какву улогу имају и крвне групе. Како каже, хронични болесници, дијабетичари, гојазне особе, кардиоваскуларни болесници, и они који имају хроничну опструктивну болест плућа су најугрожењи.
- Код дијабетичара генерално постоји оштећење ситних крвних судова, а тромбоза најчешће напада ситне крвне судове, још ако је неко и тежак и гојазан, онда је он свакако у опасности. Такође, хронична опструктивна болест плућа носи велики ризик свакако, ти људи имају великих проблема уколико се заразе. Свакако имамо и старије особе које већ имају ослабљени имунитет, за све њих знамо да су у проблему ако се заразе. Што се тиче истраживања, конкретно генетских типова, сматрам да је у питању корисна студија која ће дати одговоре, објашњава професор Ранковић.
Како додаје саговорник, он би издвојио студије које су рађене за крвне групе, које су дале неке конкретне смернице.
- Постоји неки рад из Кине, то је велика студија за крвне групе пре свега. Кинези су радили на 2.000 људи, Италијани на 1.900, Шпанци преко 1.600, и оно што су они утврдили је да се теже заражавају људи који имају нулту крвну групу. А да су најподложнији они са крвном групом А. То је нешто што свако од нас зна, која је крвна група. И затим се зна да је смртност већа код особа крвне групе А, Крвне АБ, Б, него што је код нулте. Такође, како се показало је, да је нулта крвна група мање подложна тромбози која је једна од симптома који се јавља као поремећај у организму, објашњава професор Ранковић.
Боље разумевање борбе против короне
Приликом надзорне посете истраживачком тиму који се бави повезаношћу ДНК и короне, др Милица Ђурић Јовичић, в. д. директора Фонда за науку, истакла је значај ових научних резултата која могу да помогну у бољем разумевању и борби против коронавируса.
- Пројектни тим је врло вредан, добро организован и изузетно мотивисан. Иако су научници били суочени са бројним препрекама због пандемије коронавируса, пројекат се одвија по плану и научни тим је већ остварио значајне резултате. Врло је важно признање и то што је Светска здравствена организација уврстила њихов рад у препоручену литературу о ковиду 19, истакла је др Ђурић Јовичић, додајући да су средства пројекта која су уложена у опрему омогућила реализацију потребних истраживања.
Како је додала, опрема остаје као дугорочна инвестиција институцији и она ће још много година служити научницима за будућа истраживања. У преосталих пет месеци трајања пројекта, пројектни тим AntioxIdentification од 12 чланова планира да приведе крају клиничко праћење неуролошких и кардиолошких компликација, као показатеља дуготрајног ковида 19. Буџет пројекта износи 169.330 евра.
Српска наука даје допринос у борби против ковида
Професорке Медицинског факултета др Ана Савић Радојевић и др Марија Пљеша Ерцеговац део су тима, њихова идеја је да генетским анализама утврде које варијације гена су код људи одговорне за развијање теже или лакше форме болести.
-Ковид је већ две године наша свакодневица и велика средства се одвајају за лечење и збрињавање оболелих. Због тога смо одлучили да истражимо шта се то дешава у тренутку када дођемо у контакт са вирусом. Сакупили смо групу од више од 500 испитаника, од којих је њих 300 боловало од ковида у периоду од јуна 2020. до фебруара 2021. и контролну групу од 200 особа које нису оболеле у том периоду – казала је у "Уранку" на телевизији К1 проф. др Марија Пљеша Ерцеговац.
- Наша идеја је да направимо панел гена и да знамо са извесним степеном вероватноће да ли ће особа развити лакшу или тежу форму болести.
Како каже проф. Пљеша Ерцеговац, идеја је да истраживачи изаберу комбинацију гена коју би могли релативно лако да лабораторијски испитају. Она је истакла, да је тим мултидисциплинаран и да га чине инфектолози, кардиолози, неуролози, пулмолози, као и Институт за статистику Медицинског факултета.
- Истраживање ће трајати још пет месеци и спровели смо до сада више од 9.000 генетских анализа и око 50.000 података унето је у базу. Имаћемо драгоцену базу података коју ћемо моћи да дорадимо и до сада смо публиковали два рада. Свако откриће је допринос, али ништа у науци није 100 одсто, већ говоримо о вероватноћама. Све мора да се докаже. Надамо се да ћемо дати допринос, јер је наука процес. Склапамо слагалицу и само смо један од тимова на глобалном нивоу који се бави оваквим истраживањима.
