У ОВИХ 13 ЗЕМАЉА БОЖИЋ СЕ СЛАВИ СЕДМОГ ЈАНУАРА! Традиције и обичаји су свуда другачији, а сцене из Африке ће вас одушевити (ВИДЕО)
Најрадоснији хришћански празник по јулијанском календару званично се слави на три континента.
У већини држава света Божић је увелико прослављен, а у суботу, 7. јануара, обележиће га већина православних држава, као и део верника у неким државама које нису традиционално православне.
Хришћани у ових 13 држава славе рођење Исуса Христа по јулијанском календару, за разлику од већине, која овај дан обележава по грегоријанском.
ШТА ЈЕ КОРИНЂАЊЕ? Најрадоснији обичај на Бадње вече у ком највише уживају најмлађи (ВИДЕО)
ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ ОТВОРИО ДУШУ О КОСОВУ: "Много озбиљних брига, али ме кураже наш народ, свештенство и монаштво"
ДАНАС ЈЕ БАДЊИ ДАН - Ово су обичаји које би требало испоштовати да би се Божић дочекао како доликује (ВИДЕО)
Јулијански календар настао је под владавином Јулија Цезара 35. година пре Христа и био је у широкој употреби пре увођења грегоријанског календара, који је 1582. предложио латински папа Гргур Римски.
Данас је већина земаља усвојила нови календар, али неке и даље за празнике задржавају датуме по јулијанском календару. Богојављење се, на пример, слави 19. јануара, а не 6. јануара.
Осим Србије, Божић 7. јануара славе Белорусија, Црна Гора, Казахстан, Северна Македонија, Русија, Еритреја, Грузија, Етиопија и Молдавија, као и православци у Украјини, Израелу и Египту.
Како се обележава?
Неке божићне традиције разликују се у земљама које славе Божић по јулијанском календару. Адвентско време је време поста и чињења милосрђа, током ког се месо избацује из исхране на 40 дана.
Бадње вече се обележава посебном вечером, на којој се у неким земљама налази 12 јела која представљају 12 апостола, док у неким земљама уопште не једу на Бадње вече све док се на небу не појави прва звезда.
На Божић већина земаља ужива у срдачној божићној гозби, с локалним ђаконијама одређене земље, али свака од држава има и своје специфичне обичаје.
Србија
Бадње вече се проводи у спаљивању храстове гране, бадњака, који је одсечен у току дана. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу.
Многи верници те вечери одлазе на богослужење, а прва особа која на Божић уђе у кућу, и која симболизује Три мудраца, назива се положајник, и она добија посебан поклон.
Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обичан новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић.
Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе и све присутне, након чега следи целодневна божићна гозба.
Белорусија
Бадње вече се проводи у једењу палачинки и рибе на столу са сламом испод столњака. Традиционално, божићна вечера се служи без меса и састоји се од најмање 12 рибљих и биљних јела и гљива.
„Каљади цареви“ (Божићни цареви) изводе обред који укључује карневале и народне представе у знак обележавања Нове године.
Црна Гора
Глава куће сече бадњак и уноси га у кућу на Бадње вече. У дом се поставља слама која симболизује јасле, а бадњак се касније спаљује. Код Црногораца је обичај да се бадњак окрвави, тј. да се на њему закоље оно што је домаћин куће наменио да коље за Божић. На Бадњи дан се обављају сви радови, а највише се врше припреме за Бадње вече и Божић. Треба напоменути и то да је обичај да се на Бадњи дан ништа из куће не даје нити се иде код другога да се што позајмљује.
Положајник који дође први у кућу на Божић први је који се омрси, након чега укућани могу да се госте месом. Током божићног оброка породица ломи векну хлеба са новчићем у њој. Ако у својој кришки нађете новчић, сматра се да ћете имати среће и новца.
На Божић, као и на Бадње вече, скоро је незаобилазно певање уз гусле. Када положајник крене својој кући оставља мало новца поред бадњака, који узима домаћица и даје му неку ситницу као поклон.
Русија
На Бадње вече се једе 12 јела која представљају 12 апостола, укључујући супу од цвекле, рибу и пуњени купус. Верници 7. јануара иду у цркву и уживају у божићној гозби.
Неке домаћице припремају и божићни хлеб агњец – колач од бисквитног теста у облику јагњета, који се прелива белим шећером. Овај колач симбол је жртве коју је поднео Исус Христ.
У неким местима, у којима се држи до традиције и старих обичаја, испод стола се ставља сноп сена или сламе, који представља Христове јасле, као и предмет од гвожђа на који сви за столом стављају ноге. Верује се да тако људи чувају своје здравље током целе године, јер гвожђе симболизује снагу и издржљивост. Прочитајте више о прослави Божића у Русији.
Казахстан
Породице се окупљају да поделе храну и вино, док певају песме, плешу и наздрављају. На Божић се у катедрали у Алматију одржава поноћна литургија.
Северна Македонија
На породично огњиште на Бадње вече доноси се традиционално храстово дрво (бадник). Њега секу глава куће и старији син, док се припрема трпеза за Бадње вече (посна вечера). Балван се исече на три дела, што представља Свету тројицу, а сваки комад у кућу уноси отац.
Син или неки други члан породице прима сваки комад и ставља га на ватру. Док се то ради, син и отац размењују поздрав: „Добро вече и срећно Бадње вече“ (добра вечер и весел Бадник).
Божићни оброци обично се састоје од печеног прасета и других свечаних јела, а славље траје три дана.
Етиопија
Хорови почињу да певају на православним обредима рано ујутру, а после богослужења мушкарци и дечаци играју игру звану гана (игра се са закривљеним штапом и округлом дрвеном лоптом, слична хокеју).
Традиционална божићна храна у Етиопији укључује ват, густу и зачињену чорбу која садржи месо, поврће и понекад јаја.
На дан Божића хришћани облаче белу одећу, а многи се одлучују да тог дана носе традиционалну одору (шама), направљену од памука и украшену светлим пругама при крајевима.
Дванаест дана после Божића, верници почињу тродневну прославу Тимкат, којом се обележава Исусово крштење. Важан део овог празновања је молитва током службе у храму, када одрасли поново облаче шаме, а деца одоре својих црквених удружења и круне.
Еритреја
Обичаји које су унели Италијани поштују се и данас у овој бившој италијанској колонији - једе се хлеб панетоне и пије се кафа.
Божићни дан се проводи у слављу са породицом - често уз посебно заклану козу.
Египат
Око 15 одсто становништва ове афричке земље спада у хришћане, а већина овог дела популације су Копти, који Божић прослављају у јануару.
Месец који претходи Божићу Копти називају кијахк, а свако суботње вече овог месеца проводи се у песми, док свако недељно јутро верници иду на црквену службу.
Током 43 дана пре Божића (Адвента), од 25. новембра до 6. јануара, египатски хришчани имају посебан пост, током ког се у основи хране као вегани.
На Бадње вече госте се месом, јајима и путером, а следећег дана људи се окупљају на забавама и прославама.
Израел
Божић се у Изреалу слави три пута. Католичка, Протестантска и Руска православна црква славе Божић 25. децембра. Грчка православна, Сиријска православна, Коптска православна и Румунска православна црква, између осталих, славе Божић 6. јануара, док га Јерменска православна црква обележава 18. јануара.
Украјина
Период од 7. до 14. јануара је празнична недеља, у којој је обичај да неки људи посећују домове других и певају божићне песме (нпр. кољадку) и благослове једни друге. Као и у Русији, у Украјини је уобичајен оброк од 12 јела за обележавање Бадње вечери.
Иако је део Украјинаца, у знак протеста против Русије, одлучио да празновање Божића помери на 25. децембар, ипак део становништва остао је веран јулијанском календару и Божић још увек празнује 7. јануара.
Грузија
Породице у Грузији на Божић излазе на улице у масовну шетњу како би прославиле рођење Хирстово и честитале једне другима. Ова шетња се зове Алило, а том приликом верници су обучени у посебну свечану одећу. Они честитају једни другима празник и најмлађима деле слаткише.
Божићна јелка (чичалаки) направљена је од меканог материјала, а њене гране су уковрџане. Понекад се уместо ње може видети грана лешника која је обликована као дрво живота и украшена слаткишима и воћем. Ипак, све је популарнија јелка каква се виђа на Западу.
Деда Мраз је у Грузији познат као Товлис папа ("Товлис бабуа" на западу земље), што буквално значи "деда снег". Обично је представљен с дугом белом брадом, одевен у народну ношњу чоху и крзнени огртач.
Молдавија
Божићне јелке се обично украшавају у новогодишњој ноћи у Молдавији, а поклони који се добију 7. јануара понекад се називају новогодишњим поклонима.
Извор: Србија Данас/24 седам
