ОВО ЈЕ ДУША РОДНОГ ГРАДА СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА: Црква светог Николе у Свилајнцу (ФОТО)

То су величанствени споменик највећем хероју ресавског краја Стевану Синђелићу, ништа мање леп споменик јунацима изгинулим у два балканска и првом светском рату и градска црква.

Црква светог Николе у Свилалајнцу је једна од првих зиданих цркви које су у Србији саграђене након њеног ослобођења, за које се изборила у Првом и Другом српском устанку. Подигнута је 1827. године у време владавине књаза Милоша Обреновића, па ће ускоро обележити два века постојања.

Прохујало  је много вакта и земана, протутњало је долином Ресаве још пет-шест буна и ратова, ништа мање крвавих од оног Карађорђевог и његових устаника, многе ствари су страдале од људи и зуба времена али је црква иза свих вихорова опстајала лепша и ближа својим верницима. 

За изградњу светиње најзаслужнији је тадашњи ресавски књаз     Милосав Здравковић Ресавац. Захваљујући његовом утицају на књаза Милоша овај је удесио да цркву граде Јанко Михаиловић, Јован Ковач и Никола Ђорђевић, који су у то време били међу најчувенијим мајсторима ослобођене Србије, док је на изради иконостаса ангажован Јован Стеријевић, у историји познатији као Јања Молер.     

Црквене књиге кажу да је први звук звона на Цркви светог Николе који се разлегао питомом равницом око реке Ресаве био и својеврсна најава потпуног ослобођења Србије. Наиме, звоно је постављено у марту 1830. а сам неколико месеци касније турски султан је потписао хатишериф којим је Србија добила статус вазалне кнежевине а Србима признато право на слободу вероисповести и оглашавање црквених звона.

По изгледу и садржају монументални иконостас дело је Димитрија Посниковића из осме деценије деветнаестог века. Његовом изградњом, стари иконостас Јање Молера премештен је у Цркву светих апостола Петра и Павла у селу Дубница, која је саграђена 1869. године.

Иако је садашњи живопис унутрашњости цркве осликан почетком седме деценије прошлог века, све у светињи и око ње одише старином. Међу најдрагоценијим предметима из првих година и деценија живота свилајначког духовног храма  су певница, седишта, позлаћени дрвени путир за 24 свеће и крст дар Милосава Здравковића и иконе из средине деветнаестог века.

Међу црквеним књигама налази се и један примерак Јеванђеља, које је штампано 1759. у Москви.

У пространој порти је мање гробље, у којем почивају један књаз и један војвода: књаз Ресавац и војвода црноречки Милисав.