ОВО МОРА ДА СЕ ИСПОШТУЈЕ КАДА СЛАВИТЕ СЛАВУ! Свештеник открио најважније - ко овако ради прави велику ГРЕШКУ
Које славске обичаје кршимо, како би требало да славимо и у чему готово сви српски домаћини греше? Свештеник је дао одговоре на све недоумице пред сезону слава.
Сезона слава током новембра и децембра само што није почела и многи се спремају да обележе овај најважнији црквени обичај код Срба. Једни славе, други долазе у госте, углавном поштујући традицију и начин на који се славило генерацијама уназад.
ИМАО ЈЕ САМО ЈЕДНУ ЖЕЉУ - ДА ДОБИЈЕ ОВЦУ ИЛИ КОЗУ! Дечак који је расплакао Србију опет ће вам измамити сузе (ФОТО)
УСКОРО НАМ СТИЖУ КИШЕ! Наредни дани биће сунчани, али време ће се убрзо погоршати - ево и када
СУТРА СЛАВИМО СВЕТУ ПЕТКУ: Светитељка се вечерас указује у сновима из ова два разлога - обевезно испоштујте обичаје
Ипак, у славским обичајима има и много "новитета", међу којима су обележавање славе у кафани и ресторану, оркестар са музиком, трпеза која је увек мрсна и незаобилазне расправе о политици.
Свештеник цркве у унутрашњости Србије је објаснио да ли се овим променама нарушавају обичаји и шта мора да се испоштује када се слави. Добили смо одговоре на питања да ли се на славу зове, да ли је грех ако се на слави воде расправе, може ли слава да буде мрсна на посни дан...
ПРЕНЕЛИ СМО СЛАВЕ ИЗ ЦРКВЕ У КУЋУ
Према речима свештеника Николе, обичај слављења славе Срби су понели из цркве и пренели га на своје куће. Након тога је слава слављена према обичајима одређеног места.
- Раније су људи долазили на литургију на дан славе цркве, где се ломио славски колач. Касније смо тај обичај пренели из цркве у своје куће, како би их светитељ тамо штитио. Када се десио тај моменат, свако у Србији је складно својим обичајима и начином живота, додавао овом обичају нешто своје - каже свештеник Никола.
ДА ЛИ ЈЕ ЗДРАВИЦА ДЕО СЛАВЕ?
Зато у неким крајевима, као што је Босна, имамо здравице, а у другима немамо, објашњава он.
- Уколико све различите "варијанте" слављења славе не сметају суштини славе, они могу да се примењују. Молитва, крсна свећа, крсни колач, кољиво, вино, тамјан, зејтин и икона су обичаји за које се држи да их је установио и канонизовао Свети Сава. То је најважније и то су ствари без којих се не може. Све остало је мање важно - каже свештеник.
СЛАВА У РЕСТОРАНУ ЈЕ У РЕДУ, ПОД ЈЕДНИМ УСЛОВОМ
На питање да ли се модерним слављењем славе ван куће, најчешће у кафанама и ресторанима нарушавају славска традиција и обичаји, свештеник каже да то не мора да буде случај.
- Лако је организовати славу у селу. Али, ако имате пуно пријатеља и родбине, а простор од 30 квадрата, онда није проблем да се слава измести у већи простор, како би се слава организовала и сачувала. Међутим, свако ко слави у ресторану из других разлога, зато што му је тако лакше, нема времена да чисти или жели да од славе прави циркус и доводи музику, прави велику грешку и нарушава славску традицију. Све мора да буде у знаку прослављења светитеља и сви треба да се труде да следе његов пример - каже свештеник Никола.
НЕМА ПРИЧЕ О ПОЛИТИЦИ И ТЕШКИМ ТЕМАМА
Иако оркестар није нешто што доликује обичајима, музика сама по себи није лоша када се ради о славама, каже свештеник Никола.
- Не би требало да буде непримерена и да се прави некаква журка. Ако није тако, музика на слави није нешто што је лоше. Генерално, тај дан се треба уздржавати од сваког претеривања. Приче о политици, свађе, расправе и тешке теме нису за славску трпезу. Код Срба је то узело маха, али требало би променити ту навику - каже свештеник.
НЕ ТРЕБА ПОСТИТИ НА МРСНИ ДАН И ОБРНУТО
За многе обичаје људи временом схвате да греше, али не желе да их мењају, јер тврде да "тако славе све претходне генерације" и није на њима да такве обичаје мењају.
- Има домаћина који тврде да славе увек мрсну славу, било да пада у среду или петак, јер им је тако рекао деда, прадеда. Кажу, не желе да мењају обичаје. Ипак, када год се користи тај аргумент, он је увек у корист онога ко слави - већина таквих домаћина заправо не воле посну храну. То није исправно и зна се да је по цркви "какав дан, таква част", што значи да је слава увек посна када је посни дан, мрсна када је обрнуто. У сваком случају, акценат не треба да буде на трпези", каже свештеник.
ДА ЛИ СЕ НА СЛАВУ ЗОВЕ ИЛИ НЕ?
Једна од изрека коју често чујемо када су у питању славе јесте да се "на славу не зове", већ исти гости треба сваке године да долазе сами, по "традицији".
- Срби воле зону комфора и не воле промене. То значи да је тај обичај уведен како би се неке ствари подразумевале, како би њима било лакше. Није грешка ни позвати, ни не позвати некога на славу. И једна и друга одлука домаћина није грешка и треба да се поштује - каже наш саговорник.
ЖИТО И НА СВЕТОГ АРХАНЂЕЛА?
Није реткост да се чује да на слави, посебно за Аранђеловдан, нема жита, пошто се ради о свецу који је жив.
- Људи жито поистовећују са обичајима на погребима. Али то је погрешно, јер жито је симбол живота, пошто када падне на земљу, из њега нешто израсте. Зато га треба користити на свакој слави, без обзира који светац је у питању - објашњава свештеник.
