ШАМПИОНИ ПЛЕМЕНИТОСТИ: Двоје људи који говоре уместо оних који не могу - Азил за коње "Старо Брдо" прави пример несебичне хуманости
Свака субота је посвећена херојима који Србију чине бољим местом.
Наша редакција одлучила је да забележи приче људи који мењају Србију својим малим делима, али и који враћају веру у хуманост.
Један од примера невероватне племенитости, који су ове суботе и наши хероји, су Жељко Иличић и Виолета Јовић, оснивач и волонтерка азила за животиње "Старо Брдо".
ОВО ЈЕ ШАМПИОНКА ПЛЕМЕНИТОСТИ СРБИЈЕ: Мина, млада волонтерка Црвеног Крста Палилула враћа веру у хуманост
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ ОБЈАВИЛЕ: Српски катастар као пример најбоље светске праксе!
ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК ПРАВЕ ЉУБАВИ: Ако желите срећан брак, данас ОВЕ ствари морате да урадите
Азил за коње "Старо брдо" је први и једини азил за коње у Србији и на Балкану. Пре овог азила није постојало ниједно место за организовани прихват коња који су бивали злостављани, занемаривани, изгладнели, одбачени, већ ако је до неких акција спашавања и долазило, било је то у ретким случајевима. Оснивач азила, Жељко Иличић, од 2012. је почео са самосталним спашавањем коња, а од 2015., уз иницијалну подршку енглеске организације за помоћ животињама Сербиа’с Forgotten Paws, азил је званично почео са радом.
Како наводе Жељко и Виолета, главни проблем тај што су коњи свима остали испод радара Закон о добробити животиња не предвиђа мере након одузимања коња од стране ветеринарског инспектора (где би коњ након одузимања био смештен, од којих финансија, уз чији рад и остало). Коњ је увек нечије приватно власништво, напуштених коња нема, а злостављање и занемаривање нажалост често прође без реакција, јер проблем није системски и законски регулисан.
Отварање азила за коње је начин да се ситуација макар донекле промени на боље.
Невероватно је да у азилу последњих година активно ради углавном само двоје, некад троје људи, без иједног дана одмора.
На наше питање колики број животиња азил збрињава, с обзиром на то да немају ниједан дан одмора, Виолета каже:
- Кроз азил је до сада прошло око 80 спашених коња и магараца, од којих је већина срећно удомљена, за неке је, нажалост, бивало прекасно, док су неки и даље у азилу, због година и здравственог стања. Осим коња и магараца, у азилу су спас пронашле и бројне напуштене мачке и пси, петлови, одбачених седам свиња, патуљасте козе и водени биво који је остао без мајке, а у овом тренутку укупно око 60 животиња.
"И поред великих трошкова, успевамо да испунимо нашу мисију"
Сено за коње је најскупља ставка у нашем буџету, јер за исхрану 12-13 коња и магараца, колико их просечно у азилу буде, треба око 400 бала сена месечно, а цена сена је нагло скочила последњих годину дана и тешко се може наћи испод 300 динара са превозом. Поред сена, потребна нам је и прекрупа (зрнаста храна) за старије и коње у опоравку (око 20 килограма дневно, такође поскупело скоро дупло), потребна је слама за простирку, а поред трошкова хране ту су и сви остали редовни и ванредни трошкови – ветеринар, орезивач, гориво, поправке, материјали, транспорт…
Ако желите да помогнете контактирајте азил за коње "Старо Брдо"
Звучи невероватно да само двоје људи збрињава толики број животиња самосталним радом, а како како наводе, мотивацију налазе у љубави према животињама и жељом да се неправда исправи:
- Након година рада без иједног дана одмора, у послу који је јако стресан, физички и ментално напоран, дошло је до замора материјала, посебно јер видимо да се ништа озбиљније није променило на нивоу друштва. Али све док будемо могли макар један коњски живот да спасимо, не планирамо да одустанемо. Љубав према животињама и жеља да се неправда коју им чинимо исправи. Да им се пружи шанса за живот, јер без постојања азила би њих 80-ак до сада било осуђено на сигуран крај. Не знамо колико још можемо да издржимо овим темпом, али све док у нама буде снаге, борићемо се за њих.
На питање новинара како изгледа један дан у азилу "Старо Брдо", ово двоје предивних људи је описало до детаља:
Кажу да је са тако малим бројем људи у азилу, сваки дан динамичан и пун нових изазова.
- Осим чишћења и храњења, што су основни свакодневни послови, ту су терапије за болесне животиње, набавка хране, транспорт, поправке, рад са животињама, комуникација са широким спектром људи - од посетилаца, донатора, људи који нам се јављају да питају/дају савет, медија, преко произвођача хране, мајстора и тако даље, па до послова који су повезани са друштвеним мрежама и представљањем заједници, као и прикупљањем средстава од којих азил живи. Од физички прљавих до интелектуалних послова, све је покривено у једном дану - закључила је Виолета.
