ПАКАО нам тек долази! Тропске врућине почињу: Очекује нас ПРОДУЖЕНО ЛЕТО

Кад погледамо прогнозу за лето, већ на прави поглед нам је превруће.

Након топлог маја, топлотни таласи и високе температуре прогнозирани су за јун, јул, август, и септембар, а суво и топло време нас очекује и у октобру и новембру.

Ако узмемо у обзир и да ће у Београду и широј околини средња температура ваздуха током јуна бити око 28,8, у јулу 31,5, а у августу 31,2 степена, јасно је да ће и ово лето бити топло као и претходно, али је забрињавајући податак да ће врели талас обухватити и јесење месеце, које не би требало.

"Средња минимална температура ваздуха у новембру имаће вредности изнад вишегодишњег просека. Топлији и мало сувљи новембар. Ипак, месечне суме падавина у границама вишегодишњег просека", наводи се у сезонској прогнози времена Републичког хидрометеоролошког завода.

Судећи по томе, лето ће ове године трајати два месеца дуже од календарског, а узрок лежи у глобалном загревању.

- Лета су код нас постала значајно топлија него у прошлости, поготово у последњих десет година. Просечна температура планете је виша за 1,5 степен, што не делује много, али има низ последица - објаснио је за "Блиц" доцент др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду.

- Прошлог лета смо имали пет топлотних таласа, а да нема тог повећања од 1,5 степена, било би само два топлотна таласа. Процењено је да је чак три четвртине свих топлотних таласа условљено порастом средње температуре - објашњава Ђурђевић.

Интензивна топлота утиче на генерално здравље грађана и повишену стопу смртности старијих особа и хроничних болесника током тропских врућина.

Такође, суше су појачане, што утиче на пољопривреду, и доводи до губитака који се мере стотинама милијарди евра, објашњава овај стручњак. Због високих температура испашта и животињски и биљни свет, додаје он.

- На основу претходних искустава, видели смо каква нас клима очекује у наредних пар деценија, али просечне температуре ће још расти и сретаћемо се са још драстичнијим аномалијама - закључује он.

Са Ђурђевићем се слаже и директор Националног центра за климатолошке промене Србије Горан Пејановић, који је за Срну рекао да ће до 2040. године температура порасти до 0,9 степени, а до 2070. године и до два степена, док ће до краја овог века, према екстремном сценарију, температура порасти између 3,6 и четири степена, током летње и јесење сезоне.

Он истиче да је промена броја летњих дана и тропских ноћи најизраженија у подручјима на нижим надморским висинама као што су Војводина и делови централне Србије.

Према његовим речима, стање у Србији се показало као веома осетљиво на природне непогоде, поплаве, клизишта, топлотне таласе, шумске пожаре, суше, како кроз историју, тако и данас.

- Једанаест од петнаест најтоплијих година у Србији регистровано је након 2000. године, а у Београду дванаест најтоплијих година – објаснио је он.

Будућност планете зависи од тога како ће "проћи" Париски споразум, додаје Ђурђевић. Овај споразум захтева од свих земаља света да у другој половини века емисију гасова доведу до нуле. То значи да у наредним деценијама морамо да се одрекнемо фосилних горива.

Париски споразум о климатским променама постигнут је у децембру 2015, а ступио на стнагу у октобру 2016.