ПАНДЕМИЈА ЈЕ СТИГЛА У "ЗГОДНО ВРЕМЕ": Стручњаци коначно разјаснили како смо тако брзо добили вакцину против ковида
Корона вируси постоје већ деценијама код животиња.
Једно од најчешћих питања оних који сумњају у безбедност одобрених вакицна против корона вируса јесте колико су оне уопште сигурне када су тако "збрзане", односно настале за свега годину дана од почетка пандемије.
Оно што шира јавност не зна, а не би ни знала да се ова пандемија није десила, јесте то да овакве вакцине настају већ деценијама.
Немилосрдне борбе за вакцине у пуном јеку: Како је то Србија изашла као победник, а ЕУ посустала?
ПЕТ ВАКЦИНА И 7,5 МИЛИОНА ДОЗА! Србија водећа земља у Европи: Оставили смо иза себе све земље ЕУ и регион
КОН УЖИВО У ПРОГРАМУ ОТКРИО: Ево колико људи треба да се вакцинише да би се онемогућио НОВИ ТАЛАС ЕПИДЕМИЈЕ
Оно што је суштина, то је да вирус корона није нов и да постоји више од 60 година код животиња, пре свега живине. Дакле, већ постоје вишедеценијска истраживања о том вирусу.
Такође, сведоци смо да живимо у ери нових технологија које су нам готово максимално убрзале живот у односу на крај прошлог века па зашто не би убрзале и развитак једне вакцине?! Поготово ако се има у виду да је цео свет радио на томе и да су за то имали на располагању огроман новац.
Пандемија дошла у "згодно време"
Но, да препустимо рећ научницима. Професорка Медицинског факултета, вирусолошкиња и консултанткиња Светске здравствене организације Маја Станојевић истиче да су вакцине против короне огроман успех светске заједнице.
- Све вакцине до сада су развијане 10 или 15 година, осим вакцине против заушки која је развијена за четири године и против еболе за непуних пет. Огроман успех светске заједнице је што је до развоја ове вакцине дошло за мање од годину дана од момента када је откривен вирус и када је установљен његов генетски састав - наглашава Станојевић.
Како каже, кључни фактор који је допринео томе тај што су кључна истраживања већ била у току.
- И ова пандемија је на неки начин дошла у "згодно време" када је развој тих иновативних вакцина, које су сада међу најважнијима за вакцинацију против коронавируса, сазрео да може за тако кратко време да да резултате. Знања, развој тих лекова је почео пар деценија раније - истиче докторка - апострофира Станојевић.
Професорка Медицинског факултета додаје да је технолошки моменат био такав, али и околности пандемије, да су ти резултати могли и да се примене.
Неограничен буџет убрзао вакцине
Слично мишљење дели и српска научница Исидора Станковић, докторанд биомедицинских наука која ради и усавршава се у САД. Како каже, постоје два разлога због чега је вакцина направљена за годину дана.
- Први, породица корона вируса се истражује десетинама година и имали смо много информација о њима, с обзиром да је овај коронавирус структурно мање-више сличан осталима, вакцину је било много лакше направити. Други разлог: имали смо неограничено новца и ресурса - наводи Станковић.
Млада научница подвлачи да у условима када нема пандемије, већина времена које се обично утроши на одобравање нове вакцине или лека (од пет до 20 година) оде на папирологију, подношење захтева разним агенцијама, тражење новца за истраживања и тестирања, регрутовање волонтера.
- Већина клиничких тестирања лекова или вакцина се не прекида јер су неефективна, већ зато што понестане новца. У овој ситуацији, свима "гори под ногама" да се решење што пре пронађе и дешава се несвакидашња ситуација која убрзава научне резултате: научници имају неограничене ресурсе и људство, волонтера за клиничка тестирања има на претек, све регулаторне агенције се баве коронавирусом на првом месту - објашњава Станковић.
Многи су се питали да ли су такозване РНК вакцине какве је Фајзерова безбедне и ефикасне.
- Ефикасност и безбедност вакцине проучавале су и проучавају не само компаније које их праве већ и многе регулаторне агенције свуда у свету које су састављене од научника, клиничара, фармацеута и за сада се сви слажу да су ове вакцине и безбедне и ефикасне. Сами научници који ове вакцине производе објављују резултате клиничких тестирања у виду научних студија, тако да ће сви подаци и сви детаљи бити доступни свима на увид - закључила је млада научница.
Вакцине против короне примењују се већ пола века код живине
Вирусолог и микробиолог из Специјалистичког ветеринарског института у Краљеву Миланко Шеклер апострофира да се вакцине против короне највише примењују код живине.
- Из простог разлога што се она по природи ствари узгаја на великим фармама где се налази и по неколико милиона кокошака у кавезима. Јасно је да се у тим условима вирус веома лако шири, баш као и код људи кад се сви скоцкају у неку салу на слави, свадби, у ноћном клубу где једни другима дишу у врат - каже Шеклер.
Вирусолог подсећа да се вакцине против короне примењују од шездесетих година 20. века
